Вечерас игра: ТЕАТАР 011 Београд

Уторак, 25. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова

„Вечерња ружа“

(Трајање 100 минута)

АУТОР ТЕКСТА: по мотивима романа „Изгубљене у магли“, Владе Арсића

ДРАМАТИЗАЦИЈА И РЕЖИЈА: Наташа Радоњић

УЛОГЕ:

Јована Петровић – ХЕЛЕНА

Надица Спасојевић– РУЖИЦА

Јована Јовић – СВЕТЛАНА

Игор Миликић – ЕКРЕМ ЈАКУПИ

Александар Радојковић –МИХАИЛО ЂОРЂЕВИЋ МИКИ

Алекса Денић – АРИФ

Марина Мардер – КАТАРИНА АЛЕКСАНДРОВНА ВОЛКОВ

Владимир Јоргић - ИНСПЕКТОР АНДРИЈА КАШИКОВИЋ

Александар Јовановић – ДАНИЕЛ

Ђорђе Накић – УРОШ МЕШТАР

Кристина Димитријевић – ТОДОРКА

Анета Перишић – ВИШЊА

Јана Ђорђевић – МЕДИНА

Десимир Животић - СИНАН

Жељко Шкобаљ –КФОРОВАЦ

Плесне кореографије:

Лариса Радоњић, Милош Матић, Алекса Денић, Десимир Животић; Дизајн звука: Зорана Пејић; Дизајн свјетла: Зоран Ракић; Видео пројекција: Никола Шнеп; Видео дизајн: Анета Перишић, Александар Радојковић

Кореографи: Лариса Радоњић, Милош Матић; Дизајн костима: Јелена Васиљевић, Светлана Васиљевић

Сценографија: Наташа Радоњић; Избор и дизајн музике: Наташа Радоњић

cgkgk.png (2.66 MB)

О ПРЕДСТАВИ

Три трагичне приче. Три судбине. Три девојке које живот није штедио. Хелена, Ружица и Светлана. Младе, лијепе и несрећне. Једини њихов гријех је што су вјеровале погрешним, али блиским људима, што их је одвело право на бесповратни пут у пакао - постале су жртве трговине људима.

У овој представи жртве имају своја имена, имају своја лица, што нам дозвољава да се повежемо са њима у тешким животним причама које су их задесиле. У животу, у нашој околини, то су лица безброј безимених жена које срећемо у продавницама, на улици или у свом комшилуку.

Трговина људима и принудна проституција је једна од најраспрострањенијих облика криминалне дјелатности .

Ово је тема о којој не би требало гласно да се прича, већ да се вришти о њој, да нам се свима уреже у свијест, да нас све колективно пробуди. Да нас освијести, да бисмо постали барем мрвицу одговорнији и опрезнији у овом данашњем свијету у коме живимо, у свијету искривљених вриједности.

Представа нас све, појединачно, позива на личну и друштвену одговорност која је у нама успавана... Сад је тренутак да нам се упали црвени аларм у глави да се ове ствари не дешавају само другима!

О ПОЗОРИШТУ

Театар 011 је аматерско позориште које се развило из драмске секције ТШ Дрво арт, које је са радом почело у октобру 2008, а 2011. године регистровано и примљено у Савез аматерских позоришта.

Првобитни назив позоришта је био Театар Арт Лигнум, све до 2014. године, када је назив промијењен у Студио глуме Театар 011.

Од самог оснивања, ансамблом руководи Наташа Радоњић, дипломирани филолог, која је уједно директор позоришта, умјетнички руководилац и редитељ свих представа на репертоару.

Ансамбл, који броји преко 30 чланова, сачињен је од ентузијаста узраста од 10 до 40 година, који поред својих свакодневних обавеза, имају жељу да се баве глумом и умјетношћу.

Током 15 година постојања, на репертоару Театра 011 нашло се 14 вечерњих представа, и преко 15 представа постављених за дјечију сцену.

На фестивалима широм земље и региона, Театар 011 је до сада освојио преко 70 награда и у неколико наврата представљао Србију на међународним фестивалима у региону.

Неке од представа са највећим бројем освојених признања су:

- Драги тата, М. Богавац

- Прича са западне стране, Артур Лоренс (адаптација Наташа Радоњић)

- Секунд и 35 стотинки, Н. Ромчевић

- Шећерна водица , Л. Ковке

- Прљави плес, (адаптација Наташа Радоњић)

- На површини, Н. Радоњић, В. Јоргић, М. Станковић

- Једноставно идиоти, Ф. Бакман (драматизација Н. Радоњић)

Све актуелне представе Театра могу се погледати на вечерњој сцени Академије 28, у Београду.

О РЕДИТЕЉУ

Наташа Радоњић рођена је у Шапцу 1974. године. Дипломирала на Филолшком факултету у Београду, смјер Српска књижевност и језик. Након тога уписала мастер студије и стекла звање – дипломирани филолог. Запослена у средњој школи као професор књижевности.

Театром 011 успјешно руководи од октобра 2008. године, као директор, умјетнички руководилац, драматург и редитељ свих представа на репертоару.

Као један од својих највећих успјеха истиче то што је од једне драмске секције сачињене од шест чланова успјела да изгради позориште које и након 15 година држи велики број младих људи на окупу и ниже велике успјехе, како у Београду и Србији, тако и на фестивалима у региону.

Током 15 година рада у позоришту, потписала је режију за преко 30 представа постављених на вечерњој и дјечијој сцени.

Носилац је великог броја награда и признања за режију, педагошки рад са младима, драматизацију, сценографска решења, музику и креативно осмишљавање представа.

О ПИСЦУ

Влада Арсић студирао је новинарство на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, а каријеру је започео средином осамдесетих година прошлог вијека у Новим омладинским новинама (НОН), „Младости” и општинском гласилу „Вождовачке новине”. Био је предсједник омладине Вождовца, члан Друштвено-политичког већа града Београда и члан Републичке конференције ССО Србије. Након увођења вишестраначја, престао је са сваким видом политичког ангажовања.

Током новинарске каријере, писао је за „Илустровану политику”, „Политикин забавник” и „Националну ревију Србија”, био је уредник у Дневним новинама „Пресс” и ревији „САТ плус”, те главни и одговорни уредник часописа „Хоризонт”. За непуних годину дана постојања, овај часопис добио је и највишу награду Туристичке организације Србије – Туристички цвет у области фотографије. Био је аутор и први уредник телевизијског серијала „Од злата јабука” за који је на Међународном фестивалу документарног филма у Великој Плани (2013) добио Златну буклију за литерарни приступ у филму „Божић у Злакуси”.

Ангажован је као едукатор Фондације „Тијана Јурић” и лиценцирани је предавач МУП-а на тему педофилије, наркоманије, секти, трговине људима и интернет-предатора.

Живи и ствара у Београду.

Kњижевно стваралаштво започео је 2010. године публицистичким дјелом „Лопатање ђавола” штампаном у тиражу од 20.000 примерака, у којем се позабавио проблемом наркоманије у Србији. И наредна два дјела посветио је пошастима које пријете нашој дјеци и омладини. У роману „Изгубљене у магли” бави се принудном проституцијом, а у „Армагедону” проблемом педофилије и замкама које нам пријете из стварног, али и виртуелног свијета друштвених мрежа.

Један је од најчитанијих домаћих аутора, а пажњу публике највише је привукао дјелима који се баве романсираном историјом. У роману „Бродолом” отргао је од заборава највећу ријечну катастрофу на Балкану, несрећу брода „Ниш”, који је 9. септембра 1952. године потонуо на ушћу Саве у Дунав.

„Ноћ архангела“ прати судбину потомака убица Вожда Kарађорђа, а „Kад звона занеме” највећи помор у историји модерне Србије, епидемију пегавог тифуса 1914/1915. године. Најлуђе сторије из наше историје сабрао је у дјелу „Невиђена Србија”. Ријеч је о 90 најчуднијих прича, анегдота и догађаја из наше прошлости који би се, већином, могли сврстати и у рубрику „Вјеровали или не”.

У свом посљедњем роману „Осиње гнездо” преиспитује мит о судбини моштију Светог Саве и поставља многа питања у вези са нашом судбином. Романи „Изгубљене у магли” и „Бродолом” доживјели су радио адаптацију и премијерно изведени у оквиру Драмског програма Радио Београда, а роман „Kад звона занеме”, према званичним подацима Народне библиотеке Србије, увршћен је међу десет најчитанијих књига у 2017. години.