01.jpg (305 KB)

Рудистни кречњак

Via Dinarica (Виа Динарика) је латински назив за Динарски пут, сплет прометница који је у времену трајања власти Римског царства на овим подручјима водио кроз планински ланац Динарида даље на сјевер и исток.

Данас Via Dinarica представља туристичко-рекреативни пројект, систем угавном руралних стаза уздуж Динарида. На подручју Требиња, дио пројекта под називом 'Плава стаза' води од насеља Гељев Мост узбрдо, па кроз село Рапти према селу Турменти и даље на исток до планине Орјен.

Аустро-Угарске тврђаве на овом подручју укључене су у пројект и на раскршћу за тврђаве Страч и Голо брдо постављена је фина информативна табла.

Via Dinarica је за рекреативце, излетнике и оне који воле шетњу кроз сунчану, кршевиту и незагађену природу. Понекад се могу срести страни туристи који уз пратњу локалних водича шетају овом стазом.  

КРЕЧЊАЦИ СА ФОСИЛИМА ШКОЉКАША

Via Dinarica је била приступна стаза околним брдима по којим су раније тражени фосили и гдје је нађено неколико мањих локалитета. Недавно су пронађена још два локалитета, један већи изузетно богат фосилима изумрлих шкољкаша рудиста и један мали са фосилима изумрлих острига хондродонти.

Фосили рудиста су у тзв. рудистним кречњацима, у стијенама и камењу на површини и укопани у тло и старости су око 92 милиона година. Фосили острига унутар хондродонтних кречњака су мало старији.

Овдје фосила рудиста има много па би се на дионици из Требиња до Турмента стаза Via Dinarica могла звати и Via Fosilica.

РУДИСТИ - НАЈБРОЈНИЈИ ФОСИЛИ ТРЕБИЊСКОГ ПОДРУЧЈА

Рудиста су животињски ред шкољкаша који су живљели у бројним врстама од краја периода јуре прије 160 милиона година, до краја периода креде прије 66 милиона година када су изумрли заједно са диносаурима.

02.jpg (272 KB)

Рудист радиолит

Иако су током 100 милиона година мијењали свој облик, најчешће су били обрнутог купастог (конусног) облика или облика рога или као корнети. Били су вертикално учвршћени на морском дну, а на врху обрнуте купе (ширег дијела) налазио се поклопац који се отварао да би животиња прикупљала храњиве састојке које су морске струје доносиле.

Величина различитих врста одраслих рудиста се кретала од неколико центиметара до више од пола метра.

Рудисти су били најважнији градитељи подморских гребена током периода креде када су рудисти били толико успјешни да су потиснули корале из многих тропских средина, укључујући дијелове данашњег ширег подручја Медитерана.   

Њихов успјех као градитеља гребена био је посљедица екстремног природног окружења у креди. Током овог периода тропска мора су била 6°С до 14°С топлија него данас, а такође и више слана, и иако је ово било погодно окружење за рудисте, није било гостољубиво за корале и друге савремене градитеље подморских гребена.

Дијелови древних рудустних гребена могу се данас пронаћи на површини брда на подручју Требиња у седиментима (стијенама) таложеним у плиткоморској средини почетком епохе касне креде током доба турона. Тада се на овом подручју налазио западни дио древног океана Тетис, односно унутрашње суптропско море са архипелагом бројних острва.

Фосили рудиста се најчешће могу пронаћи у седиментима таложеним средином доба турона прије око 92 милиона година гдје су у кречњачким стијенама њихови фосили изузетно бројни. Ови остаци древних подморских гребена чине рудисте убједљиво најбројнијим фосилима који се могу пронаћи на требињском подручју.