У оквиру вечери посвећеној сјећању на угледног црногорског редитеља и драматурга Горана Булајића, на сцени Културног центра Требиње монодраму „Бизмисмен“, по тексту Миодрага Караџића и у режији Горана Булајића, извео је познати црногорски глумац Војислав Војо Кривокапић.
Хумористична прича о Црногорцу који се, из патријахалне средине, запутио у велики град, сазнавши да му је син постао „бизмисмен“, наишла је на топао пријем публике, која је Кривокапића испратила дуготрајним аплаузима, уз салве смијеха на отвореној сцени.
Прерана смрт његовог сарадника и пријатеља, појашњава, понукала га је да, три деценије након премијере, обнови представу.
„Велика је жалост што Горан више није међу нама, дуги низ година радио сам с њим, био је врсни редитељ и драматург, а изнад свега, био је велики човјек. Његов прерани одлазак понукао ме, да у знак сјећања на њега, обновим представу, коју нисам играо више од десет година. Нема, нажалост, ни Горана, коме смо посветили ово вече ни Мија Караџића, значи, сљедећи сам ја, можда и мене ускоро неће бити (смијех). Ова представа, гдје год је будем играо, биће, превасходно, посвећена Горану Булајићу, али и Мију Караџиђу“, истиче Кривокапић.
Признаје да радо игра овај комад јер је Караџићев текст и данас подједнако актуелан.
„Прича и данас изазива једнаку пажњу, радо играм ову представу, без обзира на моје године, имам довољно енергије. У никшићком `Захумљу`, на репремијери, у марту ове године, било је веома емотивно. Представа је опет заживјела, играо сам је у Даниловграду, Врбасу, Суботици и у Шавнику, од септембра планирам нова гостовања по Црној Гори, а надам се да ћу је опет играти у Београду, можда баш у матичном позоришту “, наводи Кривокапић.
Подсјећа да је премијера била 1994. године у Београду, у продукцији Позоришта `Душко Радовић`, након чега су услиједила бројна гостовања широм бивше Југославије.
„Комад сам у Београду играо око 35 пута, послије – по осталим екс југословенским републикама, најмање у Црној Гори. Сјећам се да сам, на позив Ђорђа Вучинића, у Требињу `Бизмисмена` играо два, три пута у једном дану, након потписивања Дејтонског споразума, кад је народ био жељан свега. Публика је и тада, као и вечерас, комад изванредно прихватила, а највећу радост причињава ми када гледаоцима измамим осмијех на лицу“, истиче он.
Требињску позоришну сцену, каже, познаје више од 40 година.
„Тада сам, као аматер, са КУД-ом `Захумље` учествовао са представом `Клупко`. Како ми је тада оставила драж ова сцена, тако је и дан-данас. Желим да овогодишњи Фестивал фестивала протекне у знаку најквалитетнијих представа“, поручио је Кривокапић.