Претпосљедње вечери Фестивала фестивала, у кино сали Kултурног центра Требиње представљена су, по фестивалској традицији, издања Српског народног позоришта из Новог Сада и то „Драме“ Лазе Телечког и „Глумац и публика“ Јоце Савића, а обје је приредио директор ове културне институције, доктор Зоран Ђерић, који је о њима и говорио.
Након представљања издавачке дјелатности СНП-а услиједила је, такође традиционална промоција, „АГОНА“ - часописа за позориште и визуелне комуникације из Бањалуке, уредника доктора Луке Kецмана.
Напомињући да је Српско народно позориште наставило да објављује књиге у својим едицијама, од којих су неке новопокренуте, а неке трају од раније, директор ове културне институције доктор Зоран Ђерић је појаснио да позориште предано ради на својој издавачкој дјелатности и да ће тако и убудуће наставити.
„Изашла је књига `Драме`, која је посвећена Лази Телечком, једном од оснивача Српског народног позоришта, који је био и глумац, и редитељ и преводилац, али је био и писац и овде су објављне двије његове драме, које су написане у духу Шекспира и то су неке прве шекспиријанске драме код нас. Истовремено, оне су трагедије, базиране на историји српског народа и на народним пјесмама, тако да је то једна лијепа традиција која је скоро заборављена код нас. Једна од тих драма је била изведена прије стотину година, а друга је остала у рукопису. Друга књига коју смо објавили је Јоца Савић `Глумац и публика`, а ради се о предавањима која је одржавао минхенској публици, будући да је он живио у Минхену, а послије у Бечу, гдје је био и глумац и редитељ, али је исто тако био и теоретичар шекспиријанског позоришта и бавио се неким другим проблемима режије уопште и режије тога времена. Унио је доста новина и изборио се за један нови приступ Шекспиру, традицији и другачијем читању“, појаснио је Ђерић.
Истакавши да су ово текстови по први пут објављени прије 128 година у листу „Позориште“ СНП-а, а које је превео један Савићев пријатељ, по његовој дозволи, Ђерић појашњава да су ти текстови и остали у том часопису до ове године, када је одлучио да их поново објави и подсјети читаоце на једно значајно име из српске позоришне историје.
Он је изразио наду да ће се до наредне године штампати нова издања Српског народног позоришта која ће се опет представљати на Фестивалу фестивала.
Др Лука Кецман је на синоћњем представљању подсјетио да до краја године излази петнаести број часописа „АГОН“, али се очекује и да се редакција попуни млађим кадровима.
„Остајемо досљедни да часопис буде научне оријентације, зато што у нашем региону постоје часописи који се баве и позориштем и филмом и слично, али су највећи домети тих текстова у стручном смислу - критике, прикази, позоришни есеји, а ми желимо да се научно валоризује оно што се ствара у позоришном, филмском, телевизијском, радијском свијету, зато што се данас, са свим тим неким новим сагледавањима, пронашла и матрица и начин како умјетност може да се подведе под неке методе научне израде“, истакао је доктор Kецман.
Напомињући да „АГОН“ има неколико текстова који су из домена теорије, попут текста мр Мирка Димића о једном изузетном филму, те Младена Kокошара који се бави театрализацијом масовних програма, он је истакао и рад Соње Ђурић из области продукције, са посебним освртом на прилог Зорана Ђерића који је написао рад о 225 година Александра Сергејевича Пушкина и Ђерићев превод Пушкинове „Бајке о рибару и рибици“.
„Након тога, имамо два сјећања професора Вељка Шиндића око оснивања Академије и један мој текст који се бави малим омажом, сјећањем на професора Марицу Наумовић Вулетић, која је нажалост млада преминула, а дуго година је радила на Академији, оставивиши један неизбрисив траг, па је некада водила и радионицу на овом Фестивалу фестивала. Ту је и драма једне наше колегинице Сање Ђурић, која пише на тему средњег вијека и врло је инитересантна. Пише о ономе што се некада звало Илирија“, казао је доктор Kецман, изражавајући наду да ће и догодине на требињском Фестивалу промовисати овај часопис.
