Ана Григоровић и Дарко Куртовић
Музички и сценски перформанси или Пучки татар у центру града, у Дучичевој улици, која је у вријеме трајања фестивала постала Ибијево ћоше, ове су године као никада до сада окупили бројне Требињце и Требињке, али и бројне госте који су се обрели у Требињу.
Краљ Иби, Дарко Куртовић, у своме шармантном стилу, каже да је то и због чињенице да је у Требињу рекордан број туриста, али и домаћег становништва које је годинама уназад стекло навику да долази и на Фестивал и на све његове пратеће програме.
„Некако је ове године баш заживјело, има доста публике и мало смо се више концентрисали на то да буду исјечци из представа које се играју и тако свих седам дана“, казао је Куртовић, напомињући да се тако радило и претходних година, али је тада било и других сегмената из позоришног рада аматера који наступају на Фестивалу.
Објашњавајући да су дневни наступи добар увод у позоришни комад који ће се у Културном центру одвијати навече, он каже да је ово „пун погодак“ који доприноси да свака позоришна представа буде пуна и да се у салу, у то вријеме, уносе све помоћне столице.
„Иако је централни дио Фестивала у Културном центру, изнијели смо театар мало и на улицу, гдје ужива и публика, али и учесници који кажу да ово нису имали прилику радити нигдје другдје на другим фестивалима, тако да мислим да смо на правом путу“, додаје Куртовић, појашњавајући да је у Пучком театру дозвољено готово све, много више импровизације, али и кореспонденције са публиком.
Он сматра да је и овај сегмент Пучког театра потребно подићи на један већи ниво, јер напросто, у неколико година колико се ради Ибијево ћоше, испоставила се и потреба за више игре.
Члан Умјетничког савјета Фестивала фестивала, Ана Григоровић, која је режисер програма Пучког театра, подсјећа такође да Ибијево ћоше, ипред Туристичког центра, већ неколико година заживи необичним сјајем.
„Углавном нам је логистички било тешко да ансамбли који наступају то вече, усљед припрема и свега осталог, одвоје вријеме да дођу на градски трг, али смо ове године имали среће и дивну сарадњу са ансамблима, тако да смо успјели да испратимо најаве представа и на Ибијевом ћошету кроз мале сегменте из комада, што је испало јако успјешно. То је и добар маркетиншки потез, јер доста људи који су гости у Требињу можда и не знају за фестивал у овом тренутку, али када виде да се нешто дешава и схвате да је бесплатан садржај – заинтересују се и дођу, а неки се чак и врате у Требиње, између осталог, и због Фестивала“, каже Григоревићева.
Она подсјећа да се и идеја координатора Умјетничког савјета Слободана Вујовића, о наступу требињских музичара испред Културног центра, уочи почетка разговора о такмичарским представама, показала изузетно успјешном и пријемчивом код публике.
„Када је чуо да постоји велики број кантаутора у Требињу, рекао је – па ми ово морамо да приредимо за Фестивал и заиста јесте јако добро. То подсјећа на програме које смо прије неколико година радили у мојој организацији, у сарадњи са Луком Кецманом, са класичним музичарима из Бањалуке, који су наступали свуда по граду, на пијаци, у Старом граду, под платанима, изводећи кратке концерте – гудачки квартет, флаута, хармоника, гитаре и то је исто било јако лијепо и надам се да ћемо успјети да то поновимо“, додаје Григоревић.
Уз подсјећање да су протеклих вечери, на платоу испред Културног центра, наступили требињски умјетници - Доброслав Бобо Слијепчевић и Душко Шаровић, Ранко Слијепчевић, Славко Влачић и Бајро Бака Плањанин, те да је за вечерас планиран наступ младих музичара Мата Ратковића и Лане Ћапин, она додаје да је могуће и то да се кантаутори у неком од наредних фестивала, можда чак и догодине, распореде по цијелом граду и да се договори један нови програм са људима који су ту, у Требињу.
