Фестивал фестивала отворила је представа „Аладин“ Драмског студија Училишта Загребачког казалишта младих. Вишечлани ансамбл на позоришну сцену Културног центра донио је дивну енергију, енергију младости, заноса, ентузијазма.
Њихова уиграност и љубав према позоришту одушевила је требињску публику, која их је наградила овацијама и позивима на бис, што су и заслужили, пруживши нам у нешто више од сат времена причу о животу, успонима и падовима, хтијењима, жељама могућим и немогућим, вјечитом преиспитивању и питању можемо ли судбину ипак промијенити, чак и у времену које често није нимало ружичасто. Без имало патетике, бавили су се овим, неким од суштинских питања сваког појединца, апострофирајући на крају да је од свега ипак најважније, увијек бити и остати човјек!
Жири публике одлучио је да награду за најбољег глумца вечери додијели Јагору Катичићу, за лик Аладина.
А овај младић, који је јуче прославио 19. рођендан, 10 година аматерског бављења глумом, као и упис на Академију, није крио одушевљење овом наградом. Сав разигран и пун ведрине, радо је са нама подијелио утиске и о самом Фестивалу, нашем граду, али и раду на овом позоришном комаду.
- Искрено, нисам очекивао награду јер смо и прије гостовали на фестивалима, гдје се награде, такође, додјељују за најбоље глумце. Прошли пут, мој колега који игра Амара био је почашћен наградом. Увијек некако с њим имам то пријатељско ривалство, још ми је и најбољи пријатељ и обожавам га и сад ми је драго да сам ја њему једном вратио. Шалим се, наравно. Баш ми је драго, изненадило ме признање.
Први пут си у Требињу и на Фестивалу фестивала, као и комплетан ансамбл. Публика вас је одушевљено прихватила. Јеси ли задовољан вечерашњом изведбом и, упркос свом дугогодишњем искуству у позоришту, да ли је било захтјевно радити мјузикл?
- Одушевљен сам пријемом у Требињу! Јако лијепо искуство. Свиђа ми се позориште много, сцена, звучна дворана, град је супер, људи одлични, енергија фантастична и баш ми је било лијепо играти. Радити мјузикл мени је било одлично, волим пјевати, плесати, а мјузикл је најбољи тип представе да споји екипу заједно јер уз кореографију сви морамо пратити међусобни ритам. Мислим да се одлично спајамо и да се то види на сцени.
Колико дуго сте радили овај комад, који је до сада вишеструко награђиван, чиме сте и ушли у селекцију овогодишњег Фестивала фестивала у Требињу?
- Представа се радила неких девет мјесеци, с тим што су задња два била најинтензивнија. Кад се све сабере, требала нам је година дана да дођемо до оваквог финалног продукта и надам се да се то видјело. Дали смо све од себе. Да, представа је побрала много награда и овдје смо се пријавили након прошлог фестивала у Водицама, гдје смо награђени за најбољу представу у цјелини, што нас је и довело у Требиње. Свеукупно, мислим да смо понијели неких шест признања.
Како је било градити лик Аладина, који нас увијек враћа у дјетињство, упркос томе што се твој Аладин, а и сама представа, бави и многим значајним животним дилемама данашњег човјека?
- Било ми је супер да градим лик Аладина. Некако сам се пронашао у том лику јер је доста сличан мом архетипу. Било је ствари на којима сам морао радити, свакако, али добро сам се снашао и јако ми је драго да сам добио баш ту улогу. У појединим, да их назовем тужним моментима у представи, покушавао сам се сјетити неких ствари из свог живота, како бих све то што боље изнио и заиста, могао сам се поистовијетити са ликом. Било је уживање радити ову улогу.
Да имаш чаробну лампу, постоји ли жеља коју би зажелио, јеси ли размишљао о томе?
- Волим бити срећан и желио бих неку доживотну срећу, да немам више падова, да свједочим само успонима и животној хармонији, да је увијек све позитивно!
