Aladin 4.jpg (355 KB)

Александар Волић, водитељ разговора

Аутор представе Кристина Јакшић Балаж пронашла је ову дивну бајку и сценски адекватно, правим позоришним  језиком, савременим средствима, плесом, игром, сценским покретом и ријечју је осавременила. Та бајка је у овом времену још актуелнија, јер jе битно да се вратимо аутентичности и љепоти у времену без љубави. Види се велика посвећеност рада са младима, а то је значајно – театар је умјетност, гдје се кроз групу, радионице, рад на себи, одраста кроз сусрет са литературом, емоцијама, естетиком...

Aladin 5.jpg (355 KB)

Брано Дурсун, члан Умјетничког савјета Фесивала фестивала

Не знам коме се представа није допала, толика енергија на сцени и колективна игра. Ово је веома уиграна екипа. Одушевљен сам, овдје је све - драма, музика, плес, ликовност сједињено у јединствен сценски израз. Честитам аматерима из Загреба.

Милован Здравковић, театролог

Milovan Zdravkovic.jpg (219 KB)

Честитке за идеју и продукцију.  У толикој понуди црног и негативног, што се најчешће виђа на телевизији, а и у позоришту у задње вријеме, аматери Драмског студија Училишта Загребачког казалишта младих изабрали су универзалну тему која потиче из периода почетка мудрости, чак прије Грчке. Ово је феноменална идеја коју су развили, идеја која је присутна кроз читаво човјеково цивилизацијско путовање, борба добра и зла и побједа љубави. Адаптација „Аладина“ је одлична. Препоручујем свима да поново читају  Шехерзаду – „Хиљаду и једну ноћ“, поготово младима, пошто толико мудрости и љепоте има у тим причама. Ова екипа је успјела да то пренесе на сцену и унесе наду да љубав и освјешћење могу да побиједе. Вјерујем у то да театар може да побиједи свијет, да се боримо против лудила које је захватило цијело човјечанство, па и наш Балкан, да позориште буде чистилиште које може да води у бољи живот. Драго ми је што су сви у ансамблу млади људи и показана је њихова вјера у ово, па им поручујем да никако не губе наду у љепоту живота јер су они будућност и треба да вјерују у љубав и побједу бољега.

Лука Кецман, театролог

Luka Kecman.jpg (259 KB)

Изненадили су нас са два духа, довољан је, наравно, један у свим причама, а они су имали два. Очекивао сам да ће да та два духа, која се појављују из лампе да буду један другом опозиција, да се направе мало комични елементи, да један један буде „за“, други „против“, да неко вуче на своју страну. Публика је тражила одговор зашто су два духа. Негдје пред краја представе је прелијепа сцена дупле екпозиције, гдје је на једној страни принц Аладин, на другој је Амар, што је добро урађено. Исте приче и несрећа су код обојице и врло лијепо је показано да свако има неки нуклеус који га је одвео ка добру или злу, и само да је та сцена урађена, била би представа добра. Ова прича тражи да се прича и да се у одређеним елементима то и отпјева. У одређеним моментима је било све врло играчки прецизно и тачно, што значи да су аматери из Загреба уложили огроман труд и испричали своју верзију приче о Аладину и чаробној лампи. Хтјелу су да нам кажу да су, заиста, доброта, љепота, љубав, честитост, поштење нешто што се исплати и што на крају побиједи. Драго ми је да толики број младих људи стоји иза ових вриједности и да их тако добро исијавају са сцене. На страну како се могло све урадити, али допрли су до публике и успјели да јој омекшају срце, што је публика искрено наградила аплаузом на крају. Постоје мјеста о којима требају мало размислити, као што су чаробни моменти када Аладин изгуби лампу. Мислим да ту су мало прескочили. На крају су завршили како завршавају велики мјузикли - моћно. Кореографија је врло слојевита и сложена, једино мислим да нисте дали довољно простора султану да покаже глумачке способности.Честитам!

Божидар Зечевић, редитељ

Пратим Фествал фестивала откад постоји, пуно памтим, и одавно нисам видио бољу представу у Требињу по свим театарским параметрима. Ово је хистрионска представа, укључује најбоље елементе позоришног израза и кад се заврши, не може се издвојити ниједан параметар као посебан. Ово је колективна представа која даје један пуни театарски доживљај. Не могу јој наћи никакву ману нити могу да будем овдје критичар. Дух који су успјели да пренесу ми је као што је то некада било након представе „Друга врата лијево“, тада чувене загребачке трупе СЕК, прије више од 50 година, када сам видио и посљедњу велику колективну игру. Ви настављате тај дух, што је невјероватно и то могу да кажем сада када имам довољно искустава и у позоришту и у животу.

Драган Копривица, редитељ

Dragan Koprvica.jpg (196 KB)

Као човјек чије су представе више пута побјеђивале на Фестивалу фестивала у Требињу, знам нешто о театру. Видио сам до сада доста представа које су далеко боље од „Аладина“. Прво, ово је млад ансамбл, а у Требиње долазе глумци који имају 60, 70 година, који су виртуози у глумачком занату и чије су представе често боље од професионалних. Аматери из Загреба, просто, нису стигли да их, по годинама живота, досегну и да изграде свој таленат. У томе видим и љепоту и неминован хендикеп младих глумаца, који се са толико година живота не може компезовати. Оно што ми се посебно свидјело је вјеровање у своју редитељку од првог до посљедњег минута. Играли су срцем и талентом и у ниједном тренутку није било пада у глуми. Млади глумци из Загреба треба да схвате истину своје редитељке која је рекла - ко зна шта ћете све постати у животу. Ово што раде је назаборавно, они се овако кале, уз позориште дупло брже живе и сазријевају. Ту је и велика мисија и педагошки рад редитељке представе, јер се ово није могло завршити за кратко вријеме. Урадили су најбоље што је младост могла урадити. Све сцене у „Аладину“ које немају вербални дио, су, по мени, далеко боље од сваке са вербалним дијелом. Мислим да је требало жестоко штриховати текст, да музика превлада, представа би тада било далеко боља. Желим да схвате, да не би било добро да их неко убиједи да је ово најбоља представа икад виђена на Фестивалу фестивала, јер просто није. Ова младост која обећава је нешто прекрасно, и прекрасно је што је овогодишњи Фестивал почело са младим људима, то је, заиста, невиђена љепота. Сугерисао бих им да направе представу из домена невербалног театра, јер мислим да би ту урадили хаос на сцени. Таленат је присутан, и ону су за своју младост феноменални, ја сам импресиониран. Колико је лоше упутути критике за неку позориштну екипу, далеко је горе прехвалити, јер се човјек узнесе. Зрачили су љепотом, колективном игром, младошћу, једноставно, Фестивал је почео на најљепши начин. Поручујем им да буду стабилни, не вјерују да су сами врх, јер не могу бити због година. Сад су показали прекрасан потенцијал, уз сјајну редитељку која их је водила бриљантно. Направили су веома добру представу, али на овом Фестивалу, гдје је доста добрих представа, никада се не зна шта ће се дестити. Били су дивни и свака част аматерима из Загреба!