Александар Волић, водитељ разговора
„Сметови“ су драма са веома добром композицијом, која проговара о два супротстављена свијета, један је опсесивна љубав према земљи, иметку, ланцима земље, оличена у лику старог Брезовског. Њој је супротстављен свијет љубави младе и болесне невјесте Катуше. Ово је реалистичка драма, а ријеч је о једном од најбољих текстова Владимира Хурбана Владимирова. Невербалне сцене су биле визуализација драмске ситуације, а нарочито је била упечатљива прва сцена, драматичног порођаја, која одмах „зграби“ гледаоца. Визуелне сцене у овом комаду настављају нарацију. На сцени су потпуно јасне приче, са малим дигресијама, које освјетљавају идеје аутора.
Саво Мучибабић, секретар Савеза аматера Војводине
Честитам ансамблу на сјајно одиграној представи. Било ме страх јер је ова представа до сада играна на словачком, а зато што су испоштовали Фестивал фестивала и требињску публику, ово је прво извођење на српском језику. Представа је до сада играна у камерним условима, први пут су вечерас играли на отвореној сцени. Трећи проблем је што глумица није могла доћи, па је редитељка вечерас веома успјешно замијенила. Словаци у Војводини вриједно и пажљиво раде у позоришту, а ове године је у најужим конкуренцијама било пет словачких представа. Ово је побједничко остварење и на републичком и на покрајинском фестивалу. Оно што је карактерише је прецизна режија, која је глумцима оставила пуну слободу да се креативно искажу на сцени. Ово је потпуно професионално остварење, а поред прецизне игре и режије, сценографија веома добро „игра“ своју улогу. Велика је врлина и што је музика ауторска, која је у потпуности оплеменила психолошке паузе, које су имала значајну функцију у укупној снази овог остварења.
Драган Копривица, редитељ
Овај сјајни анасмбл се нехотично уткао у боју овогодишњег Фестивала фестивала, а која се може укратко назвати „другачији“. Ниједна представа до сада није личила на другу, свака је била за себе и жанровски и у печатима режије и глуме, што је богатство различитости. Мислим да је ова цијела драма крик и снажан протест против страховите алијенације у породици - распада породице, што је обиљежје цијелог драмског текста. Редитељки захваљујем за бриљантне невербалне сцене, које су се тако лијепо укомпоновале у ову причу. У тим невербалним сценама сам одмарао и био срећан што не чујем ниједну ријеч. Показали су снагу невербалног театра и до сада сам једино у овој представи видио невербалне секвенце, које су уљепшале цијели Фестивал. Сви су глумци били сјајни, једино ми је мало фалило старосно слагање у ликовима оца и сина, јер су они више вршњаци, али знам да без глумца који игра оца не би могли играти представу. Одушевили су ме бирањем симбола, јер је ово симболистичка драма. Свака част!
Жарко Поповић из Куле, гледалац
Представу „Сметови“сам гледао у Кули, када су је аматери из Кисача играли на словачком језику. Дошао сам из Херцег Новог да је погледам и овдје. Одушевљен сам Требињем и цијелом атмосфером, али исто тако Фестивал у Кули је нешто што ће трајати. Такође, Требињу желим да и даље траје Фестивал фестивала. Хвала глумцима! Честитам свима, а поготово господину Волићу!
Зоран Ђерић, театролог
Аматери из Кисача су се показали као озбиљна позоришна екипа, која је осмислила и извела ово остварење. Имају јако добру глумачку и редитељску екипу, значи да ће перспектива Аматерског позоришта Културног центра Кисач бити све боља и боља. Мени се представа допала, заснована је на класичном, реалистичком комаду, досљедно је играна, нема неких понављања и нема вишка. Брза је, кратка и ефектна и на крају се дешава, наравно, трагедија. Посљедња сцена је доста ефектна и вјероватно је то био и разлог да, поред осталих, добију награду и за свјетло.
Лука Кецман, театролог
Хвала аматерима из Кисача за врло озбиљну представу коју су одиграли на требињском Фестивалу фестивала. Земља је у Војводини капитал, и то је прва премиса од које полази аутор овог текста кад почиње да пише своје драме. Он је из тог поднебља и осмјелио се да проговори шта је то што се дешава иза зидина код богатих људи, који немају насљедство и имају стравичан страх да ће се лоза прекинути. У стању су да учине све да би имали насљедство. Та прича је изразита и присутна је и у данашње вријеме. Ово је био типично реалистичан приступ, а представа је од почекта до краја добро осмишљена. У Требињу извели измијењену представу, у односу на ону побједничку у Кули, али су, и поред тога, испричали причу онако како су је замислили. Она је тачна и прецизна, има тачно трајање и све преко тога би било сувишно. Види се да глумци добро владају сценом. Мени се, понајвише, намеће питање, зашто се редитељ одлучио на самоубиство и на убиство у представи. То је исти знак, али није чин. Ту имамо нешто што је подуплано, а то је учинило један негативан лик, заиста, моструозним. О томе би, можда, требало мало да размисле. То што су одиграли представу на српском, а не на матерњем језику, није сметало. И повремени, мало другачији, акценти су само лоцирали простор гдје се радња догађа. Показали су у потпуности да могу да играју на отвореној сцени, јер се све чује, разумије и види.
Милован Здравковић, театролог
Ово је још један бисер овогодишњег Фестивала фестивала, ансамбл из Кисача донио је један нови поглед на позориште. Овај комад спада у ред социјалних драма, које су букнуле крајем 19. и почетком 20. вијека, и поново се буде. Добро је што су то открили, јер је, можда, почетак овог вијека сличан почетку 20. вијека. У садашњем безнађу око нас, овакве драме су нека врста катарзе - опомене. Аматери из Кисача су на том путу и хвала им!
