Радови на изградњи Глампинг оазе Драчево, прве такве врсте у РС, БиХ и региону у пуном су јеку, а све три зоне убрзо би требале бити завршене и спремне за прве посјетиоце, каже Бојана Вуковић, директор предузећа Аурора Плус д.о.о, главног инвеститора Глампинг оазе. Како истиче, током љета изграђено је и постављено свих 22 куполе, као и низ пратећих објеката, а планирано је да Глампинг оаза Драчево, када буде отворена, ради током цијеле године, са жељом да поред иностраних, као чешћих заљубљеника у овакав вид одмора, угости и домаће туристе.
„До сада је урађен велики дио посла, прва и трећа зона убрзо би требале бити спремне, али њихово отварање зависи од доласка и завршетка струјног прикључка на који чекамо већ извјесно вријеме па вјерујемо да ће и тај дио посла ускоро бити окончан, како бисмо могли добити потребне дозволе за употребу и рад, те званично отворити прву Глампинг оазу у Републици Српској, Босни и Херцеговини и регији“, истиче Вуковић, додајући да су непредвиђени технички и административни проблеми, попут струјног прикључка, довели до тога да се динамика радова не одвија темпом који су дефинисали.
Ипак, напомиње, то их није омело да већи дио свог посла заврше на вријеме, а стварајући комплекс, прилагодљив потребама и жељама клијената, осим јединствености, требало би да допринесе и туристичком развоју овог поднебља, што је и један од мотива за израду самог пројекта у околини Требиња. Овакав вид одмора, каже, у куполама које спајају природу и луксуз, планиран је да буде доступан током читаве године.
Бојана Вуковић, директор предузећа "Аурора плус", главног инвеститора
„У свијету данас постоји 16 врста глампинга у зависности која врста објекта се примјењује па овакав вид смјештаја није новост. Глампинг или „гламурозно камповање“, намијењено је, прије свега, љубитељима природе који нису склони класичном кампу, али кроз куполе могу добити сав комодитет и луксуз стандардног смјештаја у природи. Популаризовао га је, још почетком 20. вијека амерички архитекта и дизајнер, Букминстер Фулер. Ради се о структури са решеткастим носачем, што омогућава максималну стабилност уз минималне трошкове материјала, чинећи куполе економичним и еколошким те стварању смјештаја погодног за авантуристе, дигиталне номаде, мотористе, породице и све оне који желе да пробају нешто другачије и посебно. Најчешћи гости у оваквом сјештају су туристи из Западне и Средње Европе, а ми се топло надамо да ћемо једнако бити интересантни и домаћим туристима. Наше куполе дизајниране су тако да могу да издрже све временске прилике, од јаких вјетрова до кише и снијега, пружајући максималну заштиту и сигурност те је наша замисао да Глампинг оза Драчево буде отворена током читаве године“, наглашава Вуковић.
РАЗВОЈ ЗАПОСТАВЉЕНИХ ТУРИСТИЧКИХ ЛОКАЦИЈА
Бојана Вуковић, директор предузећа Аурора Плус д.о.о, каже да су се визија и жеља за пројектом Глампинг оазе Драчево јавиле из потребе развоја домаћих туристичких потенцијала.
„Пратећи нове трендове у туризму, који за крајњи циљ имају значајан утицај на развој смјештајних капацитета, повезивања постојећих туристичких садржаја и агро туризма, додатни мотив је развој многих туристичких локација у нашој регији које су запостављене или слабо посјећене баш због недостатка смјештаја, а може се ријешити управо глампинг куполама за које није потребна грађевинска дозвола. Ово је, дефинитивно велики изазов за нас, али дубоко вјерујемо у стихове Јове Јовановића Змаја: „Треба хтјети, треба смјети па да видиш куд се лети“. Сматрамо да није довољно имати само жељу и идеју, него и храброст да се те жеље остваре, а срећа увијек прати храбре!“
Додаје да је предузеће Аурора плус у протеклом периоду урадило готово све што је пројектом и планирано.
„Урадили смо инфраструктуру приступних путева, водоводне, канализационе као и мреже електричних прикључака и све потребне инфраструктуре у земљи те у самим објектима прве глампинг зоне, гдје је изграђено 13 објеката - купола величине 28 метара квадратних са подестом од 75 квадрата. Завршен је прикључак питке воде од 18.000 литара и већи дио опремања ентеријера. Такође, урађена је дјечија играоница, надстрешница са 60 мјеста, отворени ресторан те огњиште за ложење ватре, уређен паркинг и рекреативни шеталишни амбијент око прве зоне те постављање вањског базена са пратећим садржајем, попут соларног туша и мобилијар за одмор и лежање. Тренутно се изводе завршни радови ентеријера купола“.
Према њеним ријечима, полако се финализирају радови и у друге двије глампинг зоне.
„У другој зони завршени су темељи и подести за девет купола, њихово постављање и смјештај са пратећом инфраструктуром. Ископан је и темељ за локацију wellness центра са пратећим садржајима, чији завршетак се очекује након затварања финансијске конструкције за овај објекат, с обзиром да је око 25 одсто учешћа у власништву објекта још у процесу продаје. Трећа „FUN ZONE“, која се простире на 3.000 квадратних метара, недалеко од прве двије зоне глампинг оазе је у припреми. Планирани су спортско – рекреативни и забавни садржаји за мали фудбал, одбојку, paintball, као и мини концерти и журке на отвореном“, каже директор предузећа Аурора Плус.
Куполе какве су изграђене у Драчеву одавно су изграђене и у околини Сарајева, Бањалуке, залеђу Неума а у фази израде је и купола у заштићеном подручју у Бихаћу. Идеја да се граде и у близини Требиња, објашњава Вуковић, настала је из више разлога.
„Моја бака са мајчине стране поријеклом је из ових крајева, тачније, из сусједног села Жаково, тако да не могу рећи да и то није један од разлога зашто смо одабрали Драчево као мјесто наше Глампинг оазе. На одлуку је, прије свега, утицала локација насеља а то је да припада Требињу, да је пар километара од пећине Вјетренице, православног манастира Завала и да се, прије свега, налази на само пола сата од јадранске обале. Куполе се идеално уклапају у сваки амбијент, било да је у питању планински, шумски или приморски. Искуства наших клијената су позитивна јер су добили идеалан баланс природе и комфора“, подвлачи Бојана Вуковић, генерални директор предузећа Аурора Плус д.о.о.
Марко Радић, руководилац сектора за промоцију у Туристичкој организацији РС, истражујући концепт глампинга, детаљно је проучио и прву Глампинг оазу Драчево, назвавши је одличном идејом за све који су у потрази за аутентичним искуством.
„Када погледамо на прву, ово је одлична идеја, креирана за специфичну врсту гостију. Ипак, убрзо схватите да нема те особе која ће рећи да не воли природу и природни амбијент па је ово баш за све оне који су у потрази за аутентичним искуством без одрицања од комфора. Ту долазимо до ширег спектра корисника, иако готово са сигурношћу могу рећи да ће главни гости бити страни туристи. Важан фактор у свему је и локација самог насеља као заједничка тачка Херцеговине, кроз село које припада Требињу, а опет свега пар километара од Вјетренице, највеће и најљепше пећине Босне и Херцеговине и Завале, нашег најљепшег православног манастира и то на свега пола сата од мора“, каже Радић.
Марко Радић, руководилац сектора за промоцију Туристичке организације Републике Српске
Као искусан познавалац туристичких прилика, не само у Требињу и РС, детаљно се бавио и самим историјатом оваквог туристичког концепта, одавно заступљеног широм свијета.
„Глампинг је настао од спајања двије ријечи, „glamorous“ и „camping“ дошавши до данашњег назива, ријечи која је за многе нова, али оно што кроз њу долази није, заправо, никаква новост. Сама ријеч глампинг појавила се у Уједињеном Краљевству 2005. године, масовније се усваја тек иза 2010. године, а у Оксфордски рјечник енглеског језика ушла је 2016. Ради се о концепту који припада авантуристичком туризму, нудећи баланс између авантуре и комфора. Умјесто класичних шатора и класичног камповања, туристи бирају луксузније шаторе, куполе, дрвене кућице или мобилне кућице опремљене попут хотела са удобним креветима, клима уређајима, интернетом, тоалетима, а често и додатним садржајима попут базена, wellnessa, ресторана и слично, зависно од концепта. Глампинг покрет има и свој незванични слоган: „Think Outside The Tent“. И стварно, ко би рекао да данас има преко 16 врста глампинга, односно варијација глампинг објеката, од тепеја, колиба, кућица на дрвету, купола и капсула, до приколица, вагона и слично“.
КОНЦЕПТ КОЈИ СЕЖЕ ДАЛЕКО У ПРОШЛОСТ
„Данашњи интерес за глампинг води поријекло још од луксузних сафари кампова у Африци и на Тајланду, а бројне су и легенде које кажу да су глампинг, на свој начин, радили још у 16. вијеку. Као примјер постоји прича о шкотском грофу од Атхола, када је на висоравнима за краља Џејмса V и његову мајку подигао шаторе усред дивљине, испуњене свиме што је красило његову палату. Још већи примјер је Поље златне тканине из 1520. године, кад су Франсоа I и Хенри VIII подигли скоро 2.800 шатора и раскошних павиљона, а фонтане текле вином умјесто водом. Дакле, концепт глампинга, на својствен начин се примјењивао и тада, само смо данас, кроз индустрију туризма, то уобличили и назвали конкретним именом. Занимљиво је споменути, да је можда и највећа купола у овом дијелу Европе, Хала 3 Београдског сајма“, појашњава Марко Радић, руководилац сектора за промоцију у Туристичкој организацији РС.
Како подсјећа, објекти могу бити постављени различито на некој локацији и по природи, или ближе један другом, као својеврсна заједница.
„Код нас је, у првој правој глампинг оази у Босни и Херцеговини, у Драчеву код Требиња, избор пао баш на куполе и на „community“ опцију, са бројним додатним садржајима. Све је осмишљено за оне који желе аутентично искуство природе, не желећи да се одрекну одређеног комфора. Хрватска и Словенија су, што је и било за очекивати, прве ушле у инвестиције у овакакв вид смјештаја, и тамо се данас могу наћи различите варијације глампинга. Да се, кад је Глампинг оаза Драчево у питању, заиста ради о првој таквој заједници у Босни и Херцеговини, говори и чињеница да се на кључним сајтовима који промовишу и нуде само и искључиво глампинг као опцију за боравак, за сада не нуди ништа више, док је на другим, класичним сајтовима за претрагу смјештаја могуће наћи тек спорадичне случајеве гдје се нуде објекат или два. Пракса показује да су туристи из Западне Европе, што се тиче нашег континента, главни путници и нема сумње да ће овакав вид смјештаја њима бити најинтересантнији, поготово јер се ради о капацитету који може примити више гостију, истовремено им нудећи много садржаја на самој локацији“, закључује Марко Радић, руководилац сектора за промоцију у Туристичкој организацији РС.
