Задовољство је било упознати се с екипом Драмског студија „Летечка театарска трупа“ и угодно разговарати са Владимиром Јовановским, режисером представе „Дјечак у пругастој пиџами“, коју ће вечерас извести у Kултурном центру, на Фестивалу фестивала.
О овој трагедији, која је слика рата као феномена и његових ужаса кроз призму интензивног психолошког сукоба архетипских ликова у нацистичкој породици, Јовановски говори као о високо емотивној позоришној представи.
„У овој представи игра више генерација глумаца. Права улога позоришта је када глумци на сцени проживљавају све оно што публика у реалном животу не би требало да проживи. Имајући у виду колико је то једна тешка тема, тема која је и авангардна али немјењива, увијек актуелна, мислим да ће представа, заиста, донијети један контакт са публиком. Публика ће у суштини, ја се надам да ће тако бити, играти са нама, бити пасивни учесник наше представе јер је она тако дизајнирана да дотакне сваку емоцију, архетипну али и оне додатне емоције, како би нагнала публику да учествује, али и да унутрашњи суд”, појашњава Јовановски.
Бити глумац, радити представу, играти у позоришту је тешко бреме.
“Глумац мора проћи кроз све оно што човјек и публика у реалном животу воли, не воли, плаши се, мрзи, смије се, плаче, све то глумац мора да прође у једној представи. Сломити се емоционално и замислите, играти то опет у репризама. Ако глумац не нађе тај баланс у себи, унутра, како да заштити себе, а притом како да презентује лик, онда то није успјешна представа нити је то успјешан глумац. Ми смо, мислим, овом представом успјели да задовољимо тај баланс и мислим да ће један дио публике из сале изаћи плачући, а други дио ће да ћути. И ћутаће дуго времена. Тек, када оду кући, проговориће шта су то гледали”, каже Јовановски.
А, гледаће представу која је подсјетник да „садашњост никада не опрашта прошлост”. У овој драми приказано је невино и несхваћено пријатељство између сина команданта концентрационог логора у Пољској и његовог вршњака који је на супротној страни бодљикаве жице.
ДЈЕЦА – ГЛУМЦИ
„Летечка театарска трупа баштини коријене дјечијег позоришта, које је формирано у Тетову још 50-тих година прошлог вијека. Током пуно друштвених премрежја, ми смо успјели да га сачувамо, да прије 16 година ребрендирамо то позориште и дамо му овај назив. Зашто Летећа позоришна трупа - јер смо ми позориште кроз чије костиме, гримиорне и представе “пролети” много дјеце. Углавном су дјечије представе наша ужа специјалност. С времена на вријеме, направимо и једну представу која је за озбиљну публику. Морам да напоменем да ова представа није погодна за дјецу испод 12 година. У нашем позоришту постоје два ансамбла, А и Б. Ансамбл Б обично ради дјечије представе док А ради мало озбиљније представе. И онда смо ријешили да направимо једну фузију, изабрали смо најталентованије, оне који се највише труде. Дуго смо разговарали о овој теми, чак смо разговарали и о фашизму, расизму, ксенофобији па на крају крајева и о смрти, односима у браку, јер је ово, у ствари, историјска прича пресликана преко једне брачне заједнице. Мислим да смо постигли тај савршени баланс, да су малишани присутни тамо гдје треба, тамо гдје не треба не. Тако је публика добила једну добру фигуру, као када добро склапате лего коцкице и настане одлична фигура. Мислим да смо ми успјели, а доказ за то је то што ова представа живи. Премијера је била у септембру прошле године и она се активно игра, у нашем позоришту, националним позориштима, фестивалима и ево сада у Требињу”,наводи он.
Игра за свој ћеиф али на радост публике.
“Ми смо освојили Гран-при за најбољу позоришну представу и награду за најбољу режију на нашем Међународном фестивалу ДАФ Kочани, који је био крајем маја. Нисмо очекивали да дођемо овдје, спремали смо се за љетњи одмор, али част је бити овдје и играћемо за свој ћеиф али на радост публике.Чули смо да је требињска публика префињена и то нас посебно обавезује. Представа није добра ако нема поруку и ако гледалац не буде богатији за једно животно искуство када изађе из сале.Свака представа је школа, питање је само ко колико слуша, гледа и учи”, каже Јовановски.
ЉУБАВ СПАСАВА ПОЗОРИШТЕ
„Један наш познати драматург у Македонији, чије се представе играју широм Западног Балкана и свијета, рекао је: ”Знаш шта?! Ако ће неко спасити позориште, то ће бити аматери”. Али они који га стварно воле. Ми смо прошли кроз премрежја, позоришна, финансијска,техничка, друштвена. Радили смо од подрумских просторија до класичних, професионалних гримиорни.Све смо прошли да бисмо опстали. Не може се уништити љубав и жар према позоришту. На својој сцени се најбоље осјећамо, то је наша тврђава и ми је не дамо”, истиче режисер вечерашње представе.
Од 20 часова и 30 минута погледајте ову емоционално захтјевну драму, која нас тјера да размислимо о ономе што је заиста у животу важно!
