ministarka1

Петак, 22. jул – ДОМ МЛАДИХ, 20:30 часова

ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ ТРЕБИЊЕ

Бранислав Нушић

МИНИСТАРКА

Адаптација и режија: Жељко МИЛОШЕВИЋ  

Асистент редитеља: Владан ПОПОВИЋ

Сценографија: Дарио СТАНИМИРОВИЋ & Жељко МИЛОШЕВИЋ

Костим: Жељко МИЛОШЕВИЋ

Избор музике: Зоран БЕГЕНИШИЋ

Плакат и афиш: Јован ВИДАКОВИЋ

Тон и свјетло: Огњен ГРУБАЧ

УЛОГЕ

Милица МИЛОШЕВИЋ/ Гђа министарка

Игор РОНЧЕВИЋ/ Зет Чеда & Пера Калинић

Катарина ЋОРОВИЋ/ Кћи Дара & родбина

Филип АНЂЕЛИЋ/ Ујка Васа

Сара КОЛАК/ Рака & Христина

Сара ПОПАДИЋ/ Анка служавка & родбина

Митар МИЛИЋЕВИЋ / Пера писар & Панта

Анастасја АНДРИЋ/ Учитељица & Даца & Тетка Савка

Марко ШЕКАРИЋ/ Др Нинковић & Јаков

Маја ТАРАИЛО/ Тетка Савка

Стефана ПЕТКОВИЋ/ Соја & министарка

Давид ПОПАДИЋ/ Риста Тодоровић
О ПРЕДСТАВИ

PowerPoint PresentationОва Нушићева „шала у четири чина“ први пут је приказана у београдском Народном позоришту далеке 1923. године.

Од тада промјенисмо неколико држава и безброј владара, али ето, остаде нам ипак задовољство да се и дан-данас дивимо њеној бесмртној и свевременој актуелности у нас.

Са овим класиком господина Бранислава, који нас, изгледа, и у 21. вијеку познаје у душу, поиграли смо се на мало другачији начин, случајно или намјерно наше младе глумце смијештајући у казнено-поправни дом.

Учинило нам се, сасвим нехотично, да је данас Култури, а и младима изгледа мјесто – баш ту.
 

О РЕДИТЕЉУ

ЖЕЉКО МИЛОШЕВИЋ

Требиње, 15. мај 1965. Дипломирани комуниколог. Студирао општу књижевност и тетрологију.

До сада је режирао 25 представе по текстовима Нушића, Стефановског, Ромчевића, Борхеса, Булгакова, Јонеска, Кољаде, Музе Павлове, Мрожека, Марка Камелотија и других, те 18 представа за дјецу.

zeljko milosevic

Радио као асистент режије са редитељима Димитријем Јовановићем, Мирославом Трифуновићем, Сашом Латиновић, Сашом Волићем, Филипом Гајићем...

Као актер на сцени иза себе има готово 40 премијера, међу којима су и улоге Психијатар, Нинковић, Јеротије, Агатон, Лаки (Нушићев оптималан број- И. Томашевић), Тео (Чекајући Марчела), Лудак (Случајна смрт једног анархисте - Д. Фо); Дон Кихот (Дон Кихот - М. Булгаков); С.С. Подсекаљников (Самоубица - Н. Ердман); Дони (Поручник са Инишмора - М. Мек Дона); Валтер (Сарајевске приче - Ф. Гајић); Васја (Кокошка - Н. Кољада)...

Остварио и неколико мањих улога у ТВ и филмским остварењима.

Селектовао, био члан и предсједавао у више жирија позоришних фестивала аматерског и професионалног нивоа.

Добитник је више награда на домаћим и међународним фестивалима, како за глумачка тако и за редитељска и сценографска остварења.

Аутор је седам драма од чега пет за дјецу: три објављене у књизи „Њежни снови“ у издању „Задужбина Петар Кочић“ Бања Лука- Београд.

Идејни је творац и оснивач Културне сцене „Мале ствари“, а 2006. покреће и интердисциплинарни фест Дани Малих ствари, фестивал професионалног позоришног стваралаштва малих форми/ малих сцена.

Ради у ЈУ Културни центар Требиње као умјетнички руководилац Градског позоришта Требиње.

О ПОЗОРИШТУ

Требиње има богату позоришну традицију. У једном историјском моменту, тачније педесетих година XX вијека, ту је дјеловало и професионално Народно позориште.

Позоришно стваралаштво редован рад наставља под окриљем КУД-а „Васо Мискин Црни“ све до 1992. године. У овом периоду, тадашњи требињски аматери, Момо Бркић, а нешто касније и Наташа Нинковић, доносе Требињу најзначајније награде тог времена, Златне маске за глумачка остварења, добијене на Савезном фестивалу драмских аматера Југославије.

Занимљиво је поменути да се у другој половини осамдесетих година, на извјестан начин ствара и дешава требињски култ позоришта. Интезивира се позоришни живот града. Значајно се умножава продукција, а поред позоришта при КУД-у интезивно дјелују независне трупе Риноцервус и Вирус, окупљајући велики број ентузијаста и постављајући значајан број драмских дијела. У том периоду играју се представе најразличитих жанрова, приређују разноврсни, у то вријеме називани колажни програми, као и програми поетског и невербалног театра, музичко сценски перформанси, поетски матинеи...

Док се представе, перформанси, програми изводе, поред Дома културе и Дома омладине, у галерији Веритас, башти ресторана Бежиград, Беговој кући, градском парку, купалишту Бање и другим просторима.

Ни несрећни догађаји деведесетих година нису у потпуности утихнули глас позоришта у Требињу. У тим, ратним годинама, активно ради, а у складу са могућностима организују му се и гостовања, позоришна трупа Позориште Слово.

Слово ствара и у поратним годинама, а у стваралаштву им се придружује Културна сцену Мале ствари која почетком XXI вијека и постепеним гашењем Слова, у периоду до формирања Градског позоришта, потпуно преузима и веома успјешно дјелује остварујући значајне успјехе.

Резултат њиховог рада нарочито се огледа у представи Дон Кихот (Михаил Булгаков), у режији Мирослава Трифуновића, која уз четири награде осваја и Златну маску за најбољу представу 2007. године на Фестивалу Фестивала (насљедник Фестивала драмских аматера Југославије), као и до тада првој побједи неког требињског позоришта на БиХ фестивалу ФЕДРА, 2008. године, са представом Ухо, око, образ, тртица... (Муза Павлова), у режији Жељка Милошевића.

Градско позориште Требиње је основано 2009. године при ЈУ Центру за информисање и културу, а од 2013. године дјелује у оквиру ЈУ Културни центар Требиње. Поред неколико професионално запослених лица, ту је и већи број сарадника, професионалаца и аматера, како из Требиња тако и из региона.

Градско позориште Требиње, с обзиром на кратак вијек постојања, под овим именом добитник је бројних награда и побједа на републичким и регионалним аматерским фестивалима, а као најзначајнији успјех, када су награде у питању, издвајамо представу Шева или славуј (Ефраим Кишон) у режији Жељка Милошевића, која је освојила пет Златних маски, а овјенчала се и оном најзначајнијом, Златном маском за најбољу представу у цјелини 2009. године, на Фестивалу Фестивала.

У складу са могућностима, настаје се његовати различити облици позоришног стваралаштва како драмског програма тако и програма представа за дјецу (игране, комбиноване и луткарске).

Од 2014. године, на темељима богатог искуства и великог ентузијазма, поред аматерске, Градско позориште ствара, организационо сазријева и поред аматерске настоји развијати и професионалну сцену. Тако су у том правцу и циљу, развоја и постепеног устоличења професионалне сцене, коју Требиње засигурно заслужује, од 2014. године до данас у продукцији Градског позоришта реализована четири професионална позоришна пројекта, а у процесу реализације, за сезону 2016/2017. су још два.

Свакако, Градско позориште не одустаје и даље ће поклањати велику пажњу и његовати и драмски аматеризам као полазишну основу рада и стваралаштва.