Na Festivalu festivala se, po drugi put otkako postoji ova manifestacija, organizuje „master klas režije“, projekat koji vodi poznati srpski reditelj Egon Savin, profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti Beograd.

Iako ove godine nije u potpunosti zaživjela ideja profesora Savina - da informiše mlade ljude koji se zanimaju za glumu ili režiju o cijelom procesu ovakvog budućeg obrazovanja i da ih, eventualno, zainteresuje za bavljenje pozorištem, prvenstveno preko radionica - profesor Savin kaže da se ove godine ne drže tako zamišljenog koncepta, već se više vode razgovori sa učesnicima projekta.

„Nažalost, ove godine je nešto manje mladih ljudi i nešto manje je njih iz Trebinja, već je više gostiju, ljudi sa Festivala koji žele saznati nešto više o različitim temama i sadržajima iz oblasti pozorišta, tako da i ja prilagođavam i teme i sadržaje o kojim govorim. Prema tome, ovo nije radionica, jer bi radionica podrazumevala i neki praktičan rad, koji smo imali u nekakvoj početnoj ideji, ali, s obzirom na to da su se okupili raznorodni učesnici, od mladih ljudi koji se tek zanimaju za ovu umetnost do već formiranih glumaca i već formiranih reditelja – mi onda tome prilagođavamo i razgvore, baveći se više, na nivou nekog mastera, pitanjima i problemima naše kulture i našeg pozorišta, nego što se bavimo prvobitnom zamisli da se radi sa isključivo mladim ljudima“, kaže profesor Savin.

Na pitanje kako teku ti razgovori, profesor Savin objašnjava da se i iz razgovora uči, jer on pune četiri decenije radi kao profesor i od njega se dosta može naučiti, iako je to, kako kaže, manji dio njegove umjetničke aktivnosti.

„Ja sam aktivni reditelj punih četrdeset godina, imam stotinu predstava iza sebe, radio sam širom zemlje u različitima pozorištima i različitim modelima teatara, od privatnih pozorišta i neformalnih trupa, do velikih institucija i nacionalnih pozorišta, tako da mi nije problem da otvorimo bilo koju temu vezanu za teatar, i ne samo za teatar, nego uopšte za kulturnu politiku, ali se ipak, kao osnovne teme, držim onoga što se odnosi na proces rada reditelja sa glumcem i glumca sa rediteljem.

Dakle, ta interakcija glumca i reditelja ostaje centralna tema ovih razgovora, jer ja vidim da je to ono što ponajviše i zanima ljude koji su prisutni“, objašnjava dalje Savin.

Napominjući da jeste činjenica da ovaj projekat nije zamišljen na ovakav način, profesor Savin objašnjava da postoji mnogo tema o kojim se može prodiskutovati i koje se mogu analizirati i razvijati na ovim okupljanjima.

„To su teme koje počinju mojim analizama predstava izvedenih prethodne večeri i analizama glumačko-rediteljskog postupka, a pošto su na ovim razgovorima prisutni ljudi,  akteri iz tih predstava, i njih same zanimaju moje analize.

Te analize onda ja upotrebljavam više kao materijal za razgovore i za donošenje nekih opštih zaključaka o tome šta je zapravo savremena gluma i režija i šta se očekuje u ovom savremenom svetu, koji su problemi na koje pozorišta nužno nailaze.

Naime, mi živimo u krajnje izmenjenom modelu pozorišta, s obzirom da je ovaj model, u stvari, socijalistički model, a mi živimo u kapitalističkom vremenu, jer danas tržište odlučuje o tome šta je pozorište, pa sam ja ponosan na jednu svoju misao koju sam ovde izgovorio – da više nema razlike između amaterskog i profesionalnog pozorišta, zato što profesionalna pozorišta postaju amaterska“, objašnjava dalje profesor Savin.

Tvrdi da festivale ne treba karakterisati kao dobre i loše, već su oni, ustvari, jedan presjek stanja, tako da je trebinjski Festival, „ u informativnom smislu neobično značajan“, jer nema svoga selektora, nego svaka sredina šalje onu predstavu koja je kod njih najbolja.

Ipak, smatra da bi bilo poželjno da se festival ne svede samo na prikazivanje predstava i davanja kratih komentara poslije njih, već da se uvede više razgovora i susreta učesnika Festivala sa kompetentnim ljudima, poput članova Savjeta i emenintnih stručnjaka, svakog u svojoj oblasti, što uključuje i radionice koje bi mogle da budu od jutra do mraka, ali i kasno noću.

„Trebinje za to ima potencijala, ima sjajnu zgradu Kulturnog centra, ali bi trebalo uložiti dodatna sredstva da ljudi borave na Festivalu sve vreme i svi učesnici, da se tu dešava ceo niz radionica, a ne samo moja radionica, jer već među članovima Saveta festivala i Umetničkog veća Festivala postoje stručnjaci koji bi mogli da drže raznorazne radionice.

Dakle, Festival je značajan, Festival je odličan, ali bi ga trebalo proširiti“, zaključuje Savin.

Priznaje da, osim Festivala festivala, ovoga ljeta nema drugih profesionalnih aktivnosti, jer, kako kaže, on ljeti odmara, iako pune četiri decenije, ustvari, radi bez prestanka.

„Nije bilo ni jedne sezone, izuzev kad sam bio u armiji, da nisam režirao, tako da će moja prva sledeća predstava biti u Narodnom pozorištu u Nišu, a posle toga idem u Skoplje, pa Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu, a nakon toga i pozorište u Budimpešti. Dakle, predviđam da ću u narednoj sezoni uraditi četiri režije, a krećem – s jeseni“, dodaje na kraju razgovora Egon Savin.