Међу бројним промоцијама монографија, књижевних часописа и научних издања, Монографија о тридесет година рада Драмског одсека Факултета уметности Универзитета у Приштини (Косовска Митровица) , аутора професора емеритуса Светозара Рапајића, иако тужна, врло је оптимистична прича.

Монографија говори о васпитно-образовној културној установи која се у своме постојању селила неколико пута, радила и под свјетлима свијећа и батеријских лампи, у само једној сали, али нису посустајали.

„Тај почетак у Приштини, без обзира на ту једну салу, невелики простор, посебно када су дошле четири класе, подразумевао је и сарадњу са Народним позориштем Приштина, у коме су се изводили испити, позајмљивали костими, па је постојао некакав позоришни живот. Све оно што се касније дешавало са селидбама у Рашку, Варварин, Звечан, у коме смо радили у пола просторије, па прелепо искуство рада од две године на Факултету драмских уметности у Београду - било је веома упечатљива авантура“, присјетила се Андријана Виденовић, професор на предмету Дикција овога Факултета.

Каже да се стање ипак коначно стабилизовало у Косовској Митровици, гдје сада постоји руководство факултета, деканат на челу са деканом који има позитиван однос према Драмском одсеку, па, и поред чињенице да је простор за рад још увијек скучен у двије просторије, са ове високошколске установе излазе добро образовани кадрови.

„Оно што они пружају позоришном животу Србије, и не само Србије, нама је то бескрајно значајно и имамо енергију да, чак и у нечему где нису добри услови и уз сталне политичке турбуленције и претње, истрајемо и покажемо да се образујемо равноправно са много јачим срединама. Услед свега тога, рекла бих, и постајемо и можда смо зато и бољи“, додаје професор Виденовић.

Њен колега Дејан Цицмиловић, ванредни професор на предмету Глума, који и сам припада четвртој генерација студената овог факултета из школске 92/93. године, каже да данас не постоји ниједан фестивал на коме студенти из Косовске Митровице не учествују, а велики број глумаца у србијанским, али и позориштима региона, глуму су завршили управо у овом граду јужне српске покрајине.

„Заиста је факуклтет имао бројне турбуленције, падове и успоне, пратећи друштвене и политичке догађаје који су се дешавали последњих тридесет година,  а у последњих дванест година је тај факултет у једном заиста великом успону.

Данас не постоји ниједно позориште јужно од Београда, али ни у Београду, које није заступљено са најмање пет до једанаест наших бивших студената, а неки од њих су чак и управници позоришта, уметнички директори позоришта, као што је Требињац Александар Радуловић у Народном позоришту у Пироту.

Све је то захваљујући чињеници да ми имамо једну теорију, али и праксу, да васпитавамо студенте да уопште не треба јурити у центре, већ се бавити уметношћу глуме где год постоји позориште и на тај начин, у коме им говоримо да је позориште мисионарска ствар која може да промени људе, ми смо дошли до тога да имамо преко 65% наших студената који су у ангажманима позоришта у Србији, а просек код других је негде до 50%“, истакао је Цицмиловић.

Вера Обрадовић, професор на предмету Сценске игре, али и Корео драме, истакла је да је овај нови предмет основних студија замишљен тако да студенти стекну писменост сценске игре.

„То треба да одговара лику који тумаче, да могу да размишљају телом на тај начин да је игра специфична за сваки лик, да није то само једна обична игра валцера или танга, већ да могу да се изразе кроз тај свој покрет и да дођу до лика кроз покрет.

Што се Корео драме тиче, то је потпуно нов предмет, за који је синоним плесана драма и ради се о теоретско практичном предмету, где у првом семестру студенти изучавају историју игре и корео драме, а у другом семестру имају слободу да раде или самостално или са мном, да се креира нека корео-драмска представа која неће бити херметична, јер људи имају отпор према корео драми, већ ће она проговорити речитије него драмско позориште, с обзиром да телом искреније говоримо него речју“, навела је професор Обрадовић.

Сав овај рад Факултета обухваћен је у монографији професора Рапајића, а требињско представљање је, како је речено, претпремијера овог дјела.

Понешто од своје креативности, знања и талента, студенти друге године Драмског одсека ФУ Приштина, у класи проф. Дејана Цицмиловића, ове године показали су и фестивалској публици у Требињу  – кроз разнолике корео- и драмске перформансе, а најпосле и представу „Аудиција“, по тексту Александра Галина, коју су у пратећем програму извели посљедње вечери фестивала.

(Фото: из представе „Аудиција“)