IMG_2656_resized_20220724_100451961.JPG (104 KB)

Новинар Нађа Андрејевић Келерис промовисала је, у оквиру пратећег програма Фестивала фестивала, своју књигу „Отимање Косова“, а у питању су њени интервуји у којим је са познатим српским личностима разговарала о Косову и Метохији.

У уводном излагању, новинар „Вечерњих новости“ Вукица Стругар je истакла да ово није прва књига Нађе Андрејевић Келерис нити је прва књига у којој се бавила Косовом, јер је раније написала књигу под називом „Косовска искушења“.

„Она је на триста страна књиге сабрала своје интервјуе, од највећих духовника као што је патријарх Павле, митрополита Артемија и још неких свештеника, па до академика, глумаца, редитеља, ликовних умјетника, а за све те интервјуе је један заједнички именитељ - Косово, јер они причају о разним појавама и у друштву, и у култури, и у актуелној политичкој ситуацији“, навела је Стругар.

Помињући и Светислава Басару и Брану Црнчевића, као и Горана Марковића и Љубишу Ристића те Мирјану Карановић и Еву Рас, као својеврсне антиподе у сваком смислу, Стругарова је истакла да су сви они о питању Косова јединствени – да је изгубљено само оно чега се одрекнеш, а да је ауторкин успјех тиме и већи.

IMG_2661_resized_20220724_100556153.JPG (141 KB)

„Успјела је да заиста остави траг у времену, генерацијама, да толико различити људи немају ниједан дисонантан тон. Лијепо је што је почела с патријархом Павлом а завршила са једном разбарушеном и нама јако драгом личности, Живаном Сарамандићем који је доскора био међу нама, а који нам је оставио поруку да не нудимо и не дајемо оно што је наше, да се заиста понашамо тако – да је изгубљено само оно чега се одрекнемо“, казала је Стругар.

Сам аутор је потврдила да је као новинар, радећи разговоре са свим јавним личностима, попут писаца, редитеља, глумаца, академика, духовника, једна од тема увијек било и Косово.

„У свим тим разговорима ми смо се увек дотицали Косова, увијек је на крају, без обзира, био повод за разговор нови филм, нова представа, књига или нешто друго, Косово било оно о чему се морало говорити, јер је оно некако рак-рана цијелог српства. Ја сам, у ствари, схватила да је то болна тачка свих њих, као и мене, а поготово што сам ја годинама пратила Цркву и у ствари изњедрила књигу „Оци отаца“, у којој су моји интервуи са свим православним патријарсима свијета, што сам радила уз благослов патријарха Павла у поводу 2000. годишњице Христовог рођења“, објашњава Нађа Андрејевић Келерис.

Напомињући да је, након разговора са патријархом Павлом, разговарала и са васељенским патријархом, што је у њеној матичној кући НИН изазвало и пометњу, с обзиром да је овај недјељник до тада словио за „мушку редакцију“, Андрејевић Келерис је све више почињала да ради интервјуе са духовницима и све више се дотиче болне српске теме – Косова и Метохије, разговарајући о овој теми и са осталим саговорницима.

„И када сам схватила да је то болна тачка свих њих, односно, свих нас, онда сам сваког од наредних саговорника питала и о Косову, па сам тако дошла на идеју да објединим све те моје разговоре с њима, а има их 57, од којих три са патријархом Павлом. Хтјела сам да то буде један мој мали, скромни допринос будућем млађем нараштају, да схвате да све ово што нам се сада дешава и што нам Косово отимају и узимају - да то ми нисмо добровољно дали, да нико од наших еминентних људи, најутицајнијих јавних личности, на прагу трећег миленијума, није био за то, нити је неко рекао ДА, а није ни потписао да се одричемо те наше старе Србије, наше јужне покрајине. Значи, морам да нагласим да све што је отето – то је и проклето и кад-тад ће се вратити, а оно чега се сами одрекнемо – то је занавек изгубљено“, истакла је Андрејевић Келерис.

Каже да је, осим чувених српских имена, међу којим је један од најгласнијих био наш прослављени глумац Бата Живојиновић, такав став изнио и славни руски редитељ Никита Михалков, чувени румунски пјесник Адријан Паунеску и многи други.

„Ја бих вољела да на свим нашим јавним скуповима буде просто протоколаран поздрав – ­­­­­­­'данас овдје, догодине на Косову и Метохији­­­’, јер ће се једног дана та српска земља вратити и поново ће се тамо вратити наши потомци, као што је и настало од 1170. године, када је Стефан Немања побиједио византијску војску и када је Косово и Метохија постало дио српске државе“, истакла је на крају, врло потресена, Нађа Андрејевић Келерис, позивајући се на јеврејски поздрав – „данас овдје, догодине у Јерусалиму“.