Традиционално се, већ неколико година, на Фестивалу фестивала у Требињу промовишу издања Српског народног позоришта и Стеријиног позорја, па је тако било и ове године.

Промовисано је десетак издања која су угледала свјетло дана у времену од претходног до овог Фестивала фестивала фестивала и то „Нова словачка  драма“ у издању Библиотеке Антологија, „Пут извођача – од ја ка сопству“ Тине Перић, те „Саврмерно позориште“ Влатка Илића и „Метајезик ишчашеног жанра“ Вере Копицл из Библиотеке Експозиција.

Промовисана су затим и издања Стеријиног позорја, „Српски писци између два светска рата“ и Српског народног позоришта, едиција „Из историје нашег позоришта“ у којој је дјело Марка Малетина „Сутон војвођанске позоришне традиције“, Павле Јефтић „Представа новосадских позоришта 1919 – 1941“, као и књига Марине Татић Лозјанин „Сећање на стару кућу“, те књига Ненада Вујановића Шеше „Сукоб“.

На крају промоције је дат преглед два броја часописа „Сцена“.

О свим овим дјелима је говорио уредник издавачке дјелатности Стеријиног позорја и директор Српског народног позоришта у Новом Саду, проф. др Зоран Ђерић.

„Оно што је најважније и што треба истакнути, јесу четири издања Српског народног позоришта, која имају заједнички назив „Из историје позоришта“, а у питању су рукописи који су доста дуго били у архиви позоришта. Неки од њих су тамо стајали 60 година необјављени, а написани су били за одређену пригоду, какви су били и прилози за Зборник о Српском народном позоришту, када је требала да се прослави стогодишњица, али нису објављени због неких слободнијих ставова. Тако је и ово била прилика да се види да свако вријеме има неке своје разлоге за нешто, али је врло корисно што смо их и сада објавили, нарочито што су ове књиге врло корисне свим истраживачима историјата Српског народног позоришта, али и других позоришта у Србији“, рекао је Ђерић.

Он објашњава да друге књиге, које су промовисане на Фестивалу фестивала, представљају издавачку дјелатност Стеријиног позорја из Новог Сада, а ради се о неколико едиција.

Једна од њих је едиција Антологије, у којој је овог пута објављена „Нова словачка драма“, у којој је обухваћено десет аутора, најбољих и највише извођених савремених аутора из Словачке у преводу на српски језик.Ту је затим једна књига која припада синтези, а ријеч је о Тини Перић и њеном дјелу „Пут извођача“ која се бави једном филозофском темом, а истовремено теоријски и психолошки заснованом на кризи идентитета свих извођача, глумца, балетског играча, перформера – са чиме се све они сусрећу у кроз шта пролазе када изађу на сцену и када се појаве пред публиком, али и послије када публика оде. Књига је врло корисна као истраживање“, навео је даље Ђерић.

Представио је затим и двије књиге из нове едиције „Експозиција“: Влатко Илић - „Савремено позориште“ и књига Вере Копицл „Метајезик ишчашеног жанра“.

У првој књизи се аутор бави позориштима која излазе из стандардних оквира и која се баве перформативним, другачијим позориштем, позориштем у коме се представе изводе у неким просторима који нису позоришна сцена, већ неки другачији простори који су за то намењени.

Друга књига, аутора Вере Копицл, бави се и сонговима Милене Марковић, који су на специфичан начин употребљени у њеним драмама. То је, у ствари, једна компаративна студија између њене поезије и сонгова у драмама“, објашњава  Ђерић.

Поменуо је и један зборник који се бави писцима и њиховим дјелима насталим између два свјетска рата на Стреријином позорју - „Српски писци између два светска рата“.

То је покушај да се научно истражи присуство писаца из поједниних периода српске књижевности, колико су извођени и колико су присутни на нашим сценама“, додаје професор Ђерић.

Осим свих поменутих дјела, промовисана су и два броја часописа  за позоришну умјетност „Сцена“, који у оквиру издавачке дјелатности Стеријиног позорја излази још од 1965. године.

То су два овогодишња броја. Први је посвећен том неком посебном позоришту за хендикепиране, које иначе постоји и у свету и код нас. Посвећен је, конкретно, искуствима у раду са децом са посебним потребама. Други број је посвећен управо Стеријином позорју, односно овогодишњем фестивалу Стеријино позорје и представама које су биле у селекцији ове године“, рекао је на крају Ђерић.