Жељко Хубач, водитељ разговора
Правила водвиља се морају поштовати, да би он функционисао. Урнебесни ритам представе је нешто што се у тренутку лако постиже, али се тешко одржава на површини. Осјећај за темпо представе је правило доброг водвиља и он је велики посао за свакога редитеља. Захтјева вјештину и концентацију редитеља и глумаца, и широк је дијапазон жанровског тумачења водвиља. Они се често раде када желите да призовете публику у позориште. Врло храбро од редитеља представе из Берана је да се прихватио водвиља, од кога се, најчешће, бјежи.
Горан Бјелановић, редитељ представе
Покренуо сам иницијативу ревитализације позоришта у Беранама и након двије аудиције окупио сам екипу која може да задовољи захтјеве позоришта. Онда сам желио да направим представу коју ће завољети глумци, публика и град. Глумци, који су први пут на сцени, су радећи на овој представи прошли малу глумачку академију и доживјели метеорски успјех. Оно што показује њихово неискуство је што немају увијек уравнотежено играње, али ме одушевљава што на пробама сваки пут изненаде понудивши нешто више. Уобичајно је да редитељ има право на штрих, а ја сам написао најмање 40 одсто текста и мислим да сам поприлично обогатио овај водвиљ. Морао сам да пронађем начин да дам „животни сок“ ликовима. Говор сам прилагођавао лику у представи. Најмање је дописиван трећи чин, јер му је најмање и требало. Све је настајало на пробама, тражили смо гдје недостаје хумора да га додамо и гдје да заокружимо карактер. Ово је оргиналан „Идемо у лов“, а, ипак, је Жорж Фејдо. Ова представа је неки мој сан о театру. Паузе постоје да би представа живјела и између чинова и намјерно сам их остављао. Што се музике тиче правило је да се само музичким знаком нагласи емоција и да је ријеч о инструменаталу, а ја сам намјерно пустио шансону - да том културом једног лијепог времена донесем призвук великог града. За редитељски посао потребно је некада направити и свјесну грешку.
Марија Иритано, глумица
Страха није било, јер смо први пут са овом представом стали на сцену. Осим велике љубави и воље да се опробамо, па макар био и нама непознат водвиљ, показали смо и јаку жељу да останемо у позоришту. Труд режисера је доказао да ми то можемо. Ово је представа коју смо одигали десетак пута и сваки пут имамо нову вољу и жељу да је играмо. Сваки пут је то нови изазов, а, на нашу радост, наилазимо на позитивне коментаре. Трудимо се да буде добро то што радимо.
Ребека Чиловић, глумица
Рад са редитељем представе обиљежио је сваког од нас посебно. Он је имао осјећај да искристилише сваки лик, а да останемо цјелина. Он нас је научио како да спознамо свијет глуме и да цијенимо дар и труд. Представу смо радили годину дана.
Горан Булајић, редитељ
Овогодишњи Фестивал фестивала потврђује неко старо позоришно правилно - да је позориште увијек питање жанра. Видјели смо потпуно различите представе и оне говоре социолошки, културолошки о срединама у којима су настале, о начинима размишљања и схватању културе, посебно позоришта. Имали смо лепезу - од плесног театра, крика побуњене дјеце, до водвиља. Све представе су жанровски чисте и ту је моћ Фестивала фестивала, да то покаже. Велика група, углавном млађих глумаца него до сада на Фестивалу, је залог за будућност неког другачијег, ангажованог Фестивала фестивала у Требињу. Мислим да Горан Бјелановић није случајно поставио ову представу баш у Беранама, то не би радио да није био сигуран да има комуникацију са публиком. Ови људи су први пут на сцени и то је за поштовање. Ово је био жанровски дефинисан комплетан колективни и позоришни чин.
Милован Здравковић, театролог
Мало сам изненађен, с обзиром да су аматери из Берана успјели направити водвиљ. То је изузетно тешко и свака част, а то је осјетила и публика. Позориште пружа неко задовољство, што сте ви вечерас учинили. Позориште мијења биће човјека, а тиме би се требало мијењати и друштво. Оно се не завршава спуштањем завјесе, уколико је позориште, а ово из Берана је позориште.
Драган Копривица, редитељ
Млади људи у театру не могу увијек да играју на најбољи могући начин, можда је било и мало треме вечерас, па се осјетило нешто што није било присутно у предходним извођењима. Лијепа страна цјелокупне позоришне приче из Берана је што она буди таленте по Црној Гори. Редитељев педагошки и људски приступ је за сваку похвалу. Ако у Беранама заживи овај театар то је велики знак напретка цијелог града, јер су упалили позоришну бакљу у овом крају. Паола Иритано је наговјештај „бисера“ који не би требао никад да изађе из театра. Имали смо веома гледљиву представу, можда су глумци за нијансу играли слабије него у претходним извођењима, али то се дешава и искуснијим позоришним трупама.
Д.Ч.
Фото: Јован Видаковић
