Aleksandar Saša Volić, voditelj razgovora
Ova mlada trupa ima divnu, autentičnu energiju. Razlog predstave se vidi, u vremenu u kome dobrota i vrlina nestaju, ovo ostvarenje pledira za povratak dobroti. Govorni Hor „Divan Teatra“ aktivan je učesnik u scenskom zbivanju i dramskoj naraciji „Antigone“ drame Žana Anuja (autorska režija Kristijan Žan-Mišel Jalžečić). Rediteljska podjela i izbor glavnih protagonista Antigona (talentovana Martina Slakoper i autoritativni Miron Topljak uspjeva sa lakoćom da iznesu dramske konflikte i glumačke zadatke koje je maštovito osmislio daroviti Kristijan Žan-Mišel Jalžečić, profesionalni reditelj. Njegova autorska predstava pripada i istraživačkom i angažovanom teatru, a ima i jednu autentičnu subverzivnost. Hor djeluje sjajno kao cjelina, ali istovremeno se vide individualnosti pojedinaca u horu. Prvi put vidim ovu vrstu hora koja pomjera predstavu. Hor imao različite uloge - čas je podsećao na hor Ptica, potom na Svetinu na trgu i napose na Hor istinskih Branilaca Antigone, glavne junakinje. Ples horistkinja (koreografi Tea Čorluka i Žan-Mišel), kao i muzika BH benda Zoster bio je organski dio koncepcije predstave i njene aktuelizacije jer je značajan u strukturisanju polja Anujeve estetike. Ekspresija Hora sa snažnom ekspresijom i emocijama grupe uspostavljao je autentičnu komunikaciju sa gledalištem. Poslije ove predstave imam divan utisak. Proces rada „Divan Teatra iz Zagreba neodoljivo podsjeća na Model Porodice, primjer posvećenja u kreiranju dramskih situacija pozorišnog scenarija. Izbor modela rada Dramske radionice, uticao je na uverljivost scenske igre i interakciju sa gledalištem. Dakle, tehnika dramskih radionica pravi pedagoški izbor, znatno učinkovitiji od klasičnog prosedea kroz proces „Čitaćih“, potom „Mizanscenskih proba“.
Luka Kecman, teatrolog
Predstava je na tragu do sada svih viđenih predstava na ovom Festivalu. Dobro je da se nastavlja priča mladih ljudi koji znaju šta hoće da kažu, žive u nezgodnim vremenima i na nekim klasicima pokušavaju da saopšte svoj stav. Bitan segment predstave je muzika, jedna trećina predstave je muzički obojena i vrlo je dobro raspoređena, u principu, svo vrijeme ona drži pažnju i jako je važna u predstavi. U dijalozima su se lišili rečenice da je Antigona rođena za ljubav a ne za mržnju. U ostatku predstave se provlači ta čitava priča, da ona jeste za ljubav i da zna da voli. Odnos antičkog govora i ovoga koji je sveden na svakodnevni govor je olakšao reditelju, ali, možda, da se negdje pojavio „antički patos“ u pravom smislu riječi, jer ta uzvišenost ide uz Antigonu. Sve što su željeli da urade su uradili i takvu predstavu igraju.
Milovan Zdravković, teatrolog
Antički temelji i danas stoje, u kojima smo mi, nošeni nekom sudbinom, ali opet i situacijom koja nas baca na lijevu ili desnu stranu. U tom smislu je ova predstava, takođe, aktuelna, to nije samo pobuna, ovakvi temelji su i dalje osnov razvoja civilizacije.
Dragan Koprivica, režiser
I sa ovom predstavom se vidi bogatstvo različitosti na Festivalu festivala. Imamo čak i žanrovsko bogatstvo različitosti. Mislim da smo svi večeras imali jedan divan ugođaj, originalan, da vidimo novo čitanje „Antigone“. Mislim da je režiser predstave pravi nastavljač poetike Tetra „Daska“ iz Siska. U predstavi se vidi da je tekst veoma aktuelan i da može da funkcioniše i sadai da je to pomoglo mladim ljudima da pokažu empatiju. Hor je djelovao kao jedno višeglavo biće koje je funkcionisalo besprijekorno. Hor je bio sjajan lik za sebe, što mi se posebno dopalo. Interesantno je da je ansambl iz Zagreba krenuo od posljedice prema uzroku, što su uspjeli. Pokazali su zdravo kreativno nezadovoljstvo već viđenim poetikama na sceni i ovo se sjajno uklopilo u poetiku alternativnih teatara na Balkanu. Eksperiment je reditelju u krvi, a mladi ljudi i ekperiment su fantastična sinergija i rezultat je, zaista, divan.
