Zoran i Cvijeta Crvenka.jpg (108 KB)

Другог фестивалског дана, у позоришној сали Културног центра, вечерас ће позориште „Стеван Сремац“ из Црвенке извести представу „Ожалошћена породица“, која је рађена по тексту Бранислава Нушића, а у режији Игора Павловића.

Ово је, кажу, нешто другачија „Ожалошћена породица“, у односу на све оно што смо до сада могли да гледамо.

Зоран Радуловић, који у представи игра Агатона, истиче да је ова „Ожалошћена породица“ приближна времену, ситуацији и условима у којима тренутно живимо. Кроз њу је проткана једна озбиљна тема.

„Сам Нушић је ту тему већ ставио у текст, а то је НОВАЦ, око кога се све врти, а данас посебно и то је постао главни инструмент наших живота, а не би требало тако да буде.Требало би да нам неке друге ствари буду примарне и приоритетне“, каже Зока, како га волимо од миља звати.

Редитељ је, додаје, у овом комаду апострофирао неке веома важне животне ствари, данас свеприсутне, у првом плану није истицао смијешно, него је желио да размислимо о ономе чему смо се до сада смијали и да се добро замислимо да ли је то баш за смијех.

У представи, која траје око 90 минута, је један специфичан дио, комплетан други чин је смјештен у пет или шест минута и у том сегменту нема текста.

„Игор Павловић је до сада на фестивалима за ту редитељску досјетку добио све могуће похвале, зато што је више од двадесет страна текста, са нашом глумачком игром, смјестио у пет-шест минута, а испричао све што је за позориште битно. Све је читљиво!“, каже Зоран Радуловић.

Zoran Radulovic.jpg (88 KB)

Зоран је у свакој представи упечатљив, а вечерас ћемо га гледати у улози АГАТОНА, човјека који за собом вуче многе гријехове.

„Главни гријех је похлепа али код њега је сублимација многих гријехова. Он је човјек који је 27 година предсједник општине, који се лијепо уљуљкао у фотељу и баш му се из ње не излази. Навикао се на све привилегије које та фотеља доноси и изгубио је осјећај за људе, за доброту у сваком смислу. Један суров човјек“, описује Зоран његов лик.

Није се уплашио од ове улоге, знао је да ће имати одличног редитеља и одличну екипу са којом игра. Упловио је у рад на представи са потпуним повјерењем и у редитеља и у ансамбл.

„Чини ми се да сам испоштовао све оно што је од мене тражено, тако да је задовољство играти такву улогу и таквог писца“, јасан је Зоран.

Цвијета Јовановић Мучалица, вечерас у улози СИМКЕ, каже да су они себи највећа конкуренција зато што сваки пут морају да добаце више од оног претходног, јер се то, па, очекује од њих. Чини се да су то овом представом и успјели.

„Овај пут нам је све то успјело, самим тим што смо дошли у Требиње. Прије свега, јако ми се допала редитељска идеја, то што смо испоштовали Нушића али смо нашли и тај кључ у данашњем времену. Наша представа је вишеслојна, физички веома напорна. И Игор Павловић нам је задао тешке глумачке задатке. У том смислу и Симка је тешка као и сви остали ликови. Осим физичке радње, коју имамо нон-стоп, морамо јасно и тачно да пласирамо и текст и оно што се налази испод текста, да се јасно виде наши односи, карактери, шта ко од нас жели, чему стреми. Оно што ми се посебно допало јесте то што је Игор направио да ’Ожалошћена породица’ , коју чини седморо људи, предстваља седам смртних гријехова. Симка је прождрљивост, и у том смислу ми је мало отежао читав лик, видјећете вечерас, не бих све да откријем“, каже Цвијета.

Највише су се током рада на представи плашили сцене у којој ништа не говоре, оне специфичне, коју су на крају најлакше урадили.

„Она је сама дошла од себе. Нашли смо заједнички језик са редитељем, схватили шта хоће, то нам се допало. С једне стране је напорно играти ову представу али је у исто вријеме и тако дивно. Ја се надам да нећемо ни овај пут разочарати требињску публику. Мислим да овакву ‘Ожалошћену породицу’ нису очекивали. А, ми волимо да урадимо представе које, када одете из сале, још неколико дана вас ‘држе’ и о њима размишљате. Пошто смо ми доста размишљали о њој док смо је радили, надамо се да ће и публика размишљати о ономе што смо ми хтјели да кажемо“, поручује Цвијета.

Cvijeta Jovanovic Mucalica.jpg (80 KB)

Позоришна публика у Требињу препознаје квалитет ансамбла и рад Позоришта „Стеван Сремац“, радују се њиховим остварењима, а радују им се, кажу и наши суграђани, таксисти, конобари, пролазници и препознају глумце из Црвенке. Пријетељство је створено, а из пријатељства - све добро. То је њихова највећа награда. Надају се добром игрању вечерас и да ће публика у Културном центру уживати!

Све ће дати да требињски аплауз буде јак и громогласан и да га дуго памте!!! Срећно, драги људи!