nemanja savkovic.jpg (84 KB)

ДИМИТРИЈЕ ЈОВАНОВИЋ, редитељ (предсједник)

Дипломирао је 1970. године позоришну режију на Позоришној академији у Београду, у класи професора др Хуга Клајна, представом „Странац“ Албера Камија на сцени „Бојан Ступица“ Југословенског драмског позоришта.

Од 1974. године је стални редитељ Југословенског драмског позоришта. На сцени овог позоришта режирао је, између осталих, „Беле ракете лете на Амстердам“ В. Зупана, „Насловну страну“ Хехта и Мекартура, „Лето“ Едварда Бонда, „Дуго путовање у ноћ“ Јуџина О'Нила, „Велику ауто трку“ Жоржа Фејдоа, „Кнез Павле“ Слободана Селенића, „Кнез Михаило“ Светлане Велмар-Јанковић, „Вишњик“ А.П. Чехова...

Редовно гостује и на другим професионалним сценама у Београду, Сомбору, Кикинди, Новом Саду, Дубровнику...

Изван ЈДП запажене су му режије „Арсеник и старе чипке“, Џорџа Кесерлинга, „Сви моји синови“ Артура Милера, „Мајстор“ Роналда Харвуда, „Приватни животи“ Ноела Хауарда, као и мјузикл „Пољуби ме Кејт“ са ансамблом Театра на Теразијама.

Режирао је више телевизијских драма домаћих аутора, као што су Пекић, Шеврлић, Ћировић, Јоргачевић...

Бавио се и педагошким радом као ванредни професор на факултету Академија уметности у Београду.

Неко вријеме провео је на усавршавању у Великој Британији и САД.

 

НЕМАЊА САВКОВИЋ, редитељ (члан)

Рођен 1973. године у Београду.

Студирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао позоришну и радио режију, магистрирао на студијама позоришта и докторирао на студијама теорије драмских умјетности, медија и културе на Факултету драмских уметности у Београду.

Ради на Факултету уметности Универзитета у Приштини као доцент за ужу научну област Историја и теорија драмских умјетности. Ангажован је и као координатор за научноистраживачки рад и издавачку дјелатност.

Уредник едиције и приређивач „Сабраних дела Предрага Бајчетића“, у издању Фондације „Предраг Бајчетић“. Члан уредништва научног часописа Триптих, у издању Факултета уметности Универзитета у Приштини.

Бави се режијом у позоришту и на радију: Мандрагола Макијавелија (Позориште младих), Просидбе Чехова (Позориште „Бошко Буха“), Довитљива девојка Лопеа де Веге (Народно позориште „Стерија“), Жорж Данден Молијера (Позориште „Бора Станковић“) ...

Водио Студио глуме „Четврти зид“ у Београду, заједно са Срђаном Ј. Карановићем. На аматерским позоришним фестивалима и смотрама рецитатора у земљи и региону водио глумачке радионице, био селектор и члан жирија.

Са представом Лизистрата, по Аристофановом комаду, учествовао на Фестивалу фестивала у Требињу 2004. године. У оквиру Фестивала фестивала 2005. и 2006. године водио, заједно са Срђаном Ј. Карановићем, глумачке радионице под називом „Жанровско-стилске варијације на задати драмски предложак“ и „Машта и психофизичка радња“.

 

ТРАЈЧЕ КАЦАРОВ, драматург (члан)

Пјесник, приповиједач, есејиста и драмски аутор. Ради као драматург у НУЦК „Ацо Шопов" - Народен театар Штип. Ради као доцент на Интернационалном универзитету за аудио-визуелне умјетности „Европа Прима".

Године 1993. основао је часопис за умјетност СУМ и до данас је његов главни и одговорни уредник. Године 1996. са групом истомишљеника основао је часопис за позориште „Тренд театар" и постао уредник, а 1997. године, са групом аутора, основао је гласник Друштва књижевника Македоније (ДПМ), Стожер". Од 2017. године је главни и одговорни уредник часописа "Стожер".

Као издавач објавио је тридесетак књига из науке, есејистике, умјетности и публицистике.

Аутор је сљедећих књига:

Поезија: „У мишкама будилника", 1986; Слиједите ли Хорхеа", 1991; Дискретни шарм Кус Де ру“, 1993; „Регтајм господина Налчеа", 1997; „Емигрант Цвик", 2003; Приствито прилича на мен" (избор на бугарском), 2002; Поезија", избор, 2004, Волноумци", избор, 2007; Инаку мислешти", избор на бугарском, 2010; Форма мука", 2011; „АКО", поема, 2011; „Пјесме за Тају", 2016; Ако", поема, Београд, Србија 2017; „Три боје на љубави", 2021

Проза: „Цартарова чичитра", 1996; Дневник на Омир", 1999; „Павиљон за глумце" избор 2003;, Тата и отац", 2008;, Тата и Отац", превод на бугарски, 2010; „ЈАД", роман, 2015; ,,О, зар сте то Ви господе Памук", роман, 2016; ,,Како сам постао Амадеус", роман 2019; ,,Како сам убио Мандрака", роман, 2021.

 

ВОДИТЕЉ РАЗГОВОРА О ФЕСТИВАЛСКИМ ПРЕДСТАВАМА

832-1444599835.jpg (92 KB)

АЛЕКСАНДАР САША ВОЛИЋ, редитељ

Глумац, продуцент и позоришни редитељ. Дипломирао на Факултету драмских уметности Организацију сценских делатности, потом и Позоришну режију, у класи проф. Славенка Салетовића. Као глумац, одиграо преко четрдесет улога на сценама Атељеа 212, ЈДП-а, Дадова, Театра 13, Дјечијег позоришта „Бошко Буха“, Академског позоришта „Бранко Крсмановић“ штутгартског Школског театра, потом у филмовима Бекства, Вишња на Ташмајдану, Кишни дан, ТВ драми Бананин брат, TВ серијама Музиканти, Црвени мјесец и Југословенка.

Режирао преко осамдесет позоришних представа у Београду, Панчеву, Руми, Сремској Митровици, Новом Бечеју, Кикинди, Лазаревцу, Пожаревцу, Алексинцу, Требињу (представа Случајеви или живот бр. 2, сезона 2008/2009 у Градском позоришту Требиње), Зајечару, Скопљу, Штутгарту и Гепингену.

Истражује УЛИЧНИ ТЕАТАР у Кнез Михајловој улици, у сарадњи са ТРЗ „Знаци културе“, за Радио-телевизију Београд Волић режира двије драме „Мала српска комедија“ Миладина Шеварлића и „Шегрт и грејно тело“ Александра Поповића са Ружицом Сокић у главној улози.

Из Волићеве глумачке радионице стасало је више од четрдесет професионалних глумаца, међу којима су Весна Тривалић, Аница Добра, Драган Петровић Пеле, Ненад Пећинар, Марко Гверо, Душко Радовић, Горан Радаковић, Раде Брзаковић, Саша Јоксимовић...

Са професионалним глумцима Београда, од сезоне 2008/2009. до 2019/2020. реализује режију пројекта КОРАК ДО ПОЗОРИШТА, у сарадњи са Удружењем драмских писаца Србије.

У октобру 2017. режира и игра насловну улогу „Радована Трећег“ Душана Ковачевића у Дому пензионера „Карабурма“ (сарадња са Позоришним музејем Србије).

Предсједава жиријима и селектира представе фестивала за дјецу и младе у Београду, Кули, Новом Бечеју, Пријепољу, Прибоју, Лебану и Ваљеву.

Године 2019. предсједава жиријем за додјелу награде „Бранислав Нушић“ (Удружење драмских писаца Србије). Добитник је многих награда за режију и лауреат је Награде Академије уметности БК (2019), као и Награде „Миодраг Ђукић“ (Удружење драмских писаца Србије).