Вечити бунтовник, провокатор политичара и црквеног клера, Дарио Фо –„идиот са Нобеловом наградом за књижевност“ – како је изјављивао у интервјуима – да је живео у неким класичнијим временима, могао би се назвати ренесансном личношћу. Јер он је и глумац и сликар и певач и драмски писац и позоришни редитељ и телевизијски шоу-мен – али пре свега бритки сатиричар!

Припремио: Владимир Путник

„Људи који не воле сатиру су мртви а да то и не знају! Прави интелектуалци су заправо комичари а највеће дело италијанске (и светске) књижевности је Дантеова 'Божанствена комедија' - изјављује увек оригинални Дарио Фо.

Списак Фоових „лудорија“ није мали: дружење са децом са друштвеног дна на језеру Ларго Мађоре, одакле је родом, са 14 година помаже оцу у пребацивању избеглица и дезертера у Швајцарску, са 18, додуше и срећом кратко, прилази фашистичком покрету да би се врло брзо потом преметнуо у заклетог левичара – мада никад члан италијанске КП чије је вође стављао под сатиричну лупу.

Па ипак, постоји једна константа Фоове поетике, ако се тако може назвати! А та је: исмевање хришћанских конзервативаца и врха католичке цркве! „Ја прождирем ове тмурне свештенике и чезнем за Богом који се смеје“, кличе атеиста Фо! А да не буде све буфонерија и комика, Фо се постарао критикујући деструктивне, тоталитарне системе, режиме који до крајности гуше људску слободу, достојанство па и живот ! А „силе мрака“ му нису остале дужне! Био је мета „посебне обраде“ италијанских тајних служби, оптуживан за вођу „Црвених бригада“, забрањиван и хапшен (о апсурда !) и на сцени током играња у свом комаду. Врхунац тортуре доживела је његова животна сапутница, глумица Франка Роне, коју су неофашисти, након представе „Случајна смрт једног анархисте“ киднаповали и злостављали неколико дана.

Та храбра жена, која је Фоа научила глуми, смогла је снаге да о том срамном чину напише монодраму коју је играла по целој Италији.

На крају, оно што Фоа, хуманисту пар екселанс, чини посебно драгим људима са ових простора је чињеница да је оптужио Италију да се огрешила о Србију током бомбардовања, а када је откривено да је НАТО на Косову и Метохији (и ко зна још где) користио муницију са осиромашеним уранијумом – Фо, као и његови истомишљеници из редова италијанских интелектуалаца, се огласио тражећи истрагу и забрану употребе такве врсте оружја!