Пратећи програм овогодишњег Фестивала фестивала отворила је изложба Народног позоришта Београд „Борислав Григоровић, редитељ“ младoг аутора Драгице Гаћеша.
Изложба која је, према ријечима аутора, имала премијеру крајем децембра прошле године у Београду, већ крајем јануара је могла да се погледа у неким градовима Босне и Херцеговине, попут Сарајева и Шамца, али ће и након требињском приказивања моћи да се погледа у још неким градовима Републике Српске.
„Много ми је драго што сам овдје на 65. Фестивалу фестивала, што сам у Борином родном граду, а знамо ко је био Бора Григоровић – редитељ куће који је држао наш репертоар, што није било лако, а што су показале и многе награде – наш Печат Народног позоришта, Златна плакета, Златни беочуг“, казала је Гаћеша.
Напомињући да је Григоревић режирао и у земљи и у иностранству, она је нагласила да је он био и импозантна и интересантна, али веома скромна личност.
„Надам се да сам некако успјела, барем дјелимично, да оправдам очекивања, и његове фамилије и оних који су га познавали, да прикажем дио његовог живота и његовог умјетничког рада, како у Сарајеву првих десет година, тако и у Београду“, додала је Гаћеша.
Потврду да је аутор изложбе успјела у кратким цртама приказати оно најважније у стваралаштву овог позоришног, телевизијског и филмског редитеља, али и глумца и сценаристе, дала је Борина кћерка Ана Григоровић, истичући да је и сама поносна на оца, рођеног Требињца, као и на своје требињско поријекло.
„Он је Народно позориште у Београду звао својом другом кућом, а Требиње је звао првом кућом, због чега је најважније да у овом тренутку изложбу отварамо у овом граду и да Фестивал фестивала започињемо Бором, који је задњих петнаест година свога живота имао тај велики повратак кући, након ратова и након свега. Био је јако срећан што је спојио своје двије љубави, позориште и Требиње и то на једном мјесту, на једном Фестивалу“, казала је на отварању изложбе Ана Григоровић.
Напомињући да је, иако је као дјевојчица често долазила у Требиње, тек касније почела да као учесник долази и на Фестивал фестивала, схвативши да је ово, како истиче, у ствари, и њен град, који, без обзира што није одрасла овдје, осјећа врло лично и интимно.
„Оно што је најважније јесте да сјећање на Бору и даље живи, да он и даље живи у овом граду пошто је и важан дио наше позоришне историје, један чувени Требињац коју је урадио свашта у свијету, јер знате колико већ има Требињаца који су помјерили планине, а ја се надам да ће то све тако и остати и у овом граду и у мени као једној „полу-Требињки“, али и даље Требињки“, додала је Ана.
Театролог Милован Здравковић је, цитирајући Бориног пријатеља и познатог српског глумца Цигу Јеринића, истакао да је Бора сублимирао цјелокопну српску и свјетску мисао о театру.
„Он је то `наметао` дискретно и господствено, тако да су сви то прихватали као нешто што је нормално и подразумијева се, иако је било много дубоко, односно, све његове представе су биле и модерне, и класичне, и дубоке, за разлику од неких који су радили све и свашта, праве шараде. Код Боре је све то било једноставно, јер је он својом мудрошћу, образованошћу и својим умјетничким радом успио да се издигне изнад просјека и да направи нешто што је изузетно и трајно, о чему говори и ова изложба“, казао је Здравковић.
Истичући да треба само погледати изложбу, па схватити ко је Бора, Милован Здравковић додаје да сматра да је имао заиста срећу да га је познавао и био његов пријатељ.
„Ја сам имао ту срећу да сарађујемо и дружимо се, па ми је пуно срце када видим њега овдје, око мене, око нас“, додао је Здравковић.
Након приказивања у Требињу, изложба о Бори Григоровићу путује даље за Бањалуку.
.jpg)
