На овогодишњем, 65. по реду Фестивалу фестивала, обиљежене су двије деценије од обнављања ове манифестације у Требињу.
Тим поводом је у Пратећем програму, у Кино сали Културног центра Требиње, уприличена и јавна трибина под називом „20 година обновљеног Фестивала фестивала“, на којој су говорили координатор Фестивала Слободан Вујовић и чланови Умјетничког савјета манифестације Слободан Радовић и Момир Бркић.
Један од покретача Фестивала у Требињу, након Одбрамбено-отаџбинског рата, био је Слободан Вујовић, познати културни радник из Београда, Билећанин поријеклом, који се на трибини присјетио почетака.
Те 2001. године је, сједећи у башти хотела „Платани“, најприје са Ђорђем Вучинићем и Ђорђем Одавићем, а касније и тадашњим начелником општине Михајлом Мијановићем, договорио прва гостовања позоришта и представе „Чујеш ли мајко вапај мој?“ на базену, да би одмах потом били начињени и први кораци у пројекту „Требиње – град културе“.
- Ми од 2002. године крећемо са Фестивалом фестивала, а дали смо му такав назив зато што ту долазе најбоље фестивалске представе цијелог региона, па смо на почетку имали по двије представе из Црне Горе и Србије, једна представа из БиХ, односно Републике Српске, што је било укупно шест представа у којим се правио простор за остале, да се повремено укључе и они из других бивших република, које су некада учествовале на овом фестивалу, рекао је на трибини Вујовић.
Он је подсјетио да ће касније Црна Гора имати једну представу, да би се прикључили Македонци, а за њима и Хрвати, прије 5-6 година, када су, умјесто отварања Фестивала једном монодрамом, на такмичарски репертоар почеле стизати представе из Хрватске те да постоји намјера да на Фестивалу фестивала наступају и ансамбли из Словеније.
Говорећи о ширем пројекту „Требиње – град културе“ и првом елаборату у којем је стајало како би требале изгледати „Требињске љетне свечаности“, он је поменуо манифестације од „Дучићевог дана“ у априлу, преко првомајских манифестација, до Фестивала Фестивала, Филмског фестивала, сликарске колоније, те великог броја концерата, али без „плитке естраде“.
- Одмах је усвојен цијели тај пројекат који сам направио и ево већ двадесет година траје, с тим да је најтрајнији и најупечатљивији од свега Фестивал фестивала, коме је до 1990-е године претходио Фестивал драмских аматера Југославије, додао је Вујовић
Члан Умјетничког савјета Фестивала фестивала, глумац, културни радник и новинар из Требиња Момир Бркић је подсјетио да је паралелно са свим овим догађањима стасавало и Требињско позориште, а све се одвијало тако што су неке идеја узимане од сусједног Херцег Новог, а један је тим отишао по некадање материјале фестивала на Хвар, гдје се раније одвијао фестивал.
- Данас имамо идеју да се поводом тих 20 година обновљеног Фестивала у Требињу публикује монографија слична оној Мише Јевтића, издата такође за фестивалску годишњицу, али и други садржаји и мислим да би то било добро“, казао је Бркић.
Он је напоменуо да је једна од идеја и та да се на Фестивал позову људи који су му дали допринос, али данас више не долазе на ову манифестацију, док и код осталих манифестација, како додаје, постоје бројне идеје за њихово даље развијање.
Члан Умјетничког савјета Фестивала Слободан Радовић је потврдио да је Фестивал у Требињу данас најзначајнија манифестација аматерских позоришних достигнућа на овим просторима, а учешће на фестивалу је врхунац и жеља свих драмских аматера.
- Из године у годину, фестивал се проширивао, тежећи укључењу театарских група са простора бивше Југославије, тако да је обновљена манифестација почетних година обухватала остварења Србије, Црне Горе, БиХ, односно Републике Српске, с тим да је град домаћин увијек имао свога представника, а то је било Градско позориште, казао је Радовић.
Напомињући да се на 57. Фестивалу фестивала, 2014. године, придружују и Македонци, Центар за културу „Бели мугри“ из Кочана са представом „Домот на Бернарда Алба“ која се играла ревијално, он наводи да је наредне године и Македонија била у такмичарском програму, а да им се придружује и Хрватска.
- Протоком година, Фестивал фестивала, повезујући различите дијелове региона у једнонедјељни репертоарски програм аматерских достигнућа, успио је да жанровски и естетски направи искорак у профилисању аматерских позоришта избором текстова и њиховом промишљеном надградњом, а што се може закључити на основу приказаних представа посљедњих година. Тако у званичним фестивалским програмима сагледавамо иновативно тумачење драмских текстова које можемо да групишемо према временском периоду и када су та дјела настала, као и према писцима чији су драмски текстови приказани, навео је Радовић.
У богатој репертоарској листи фестивала, како је навео, можемо сагледати око 160 текстова, односно представа које је он сврстао у неколико група и то према приступу сценских приказа наших класика, текстови савремених писаца нашег региона са актуелним друштвеним темама, постављало се и питање играња текстова Бертолда Брехта, била је заступљена и аванградна драма 20. вијека, док су пети дио ове подјеле савремени руски драмски писци, при чему су обухваћени различити жанрови, од драма, водвиља, мјузикла и корео драма познатих европских писаца.
Као програм који годинама прати фестивал, али ништа мање важан од самих представа, он наводи Пратећи програм са промоцијама из области драмске литературе, изложбама, музичко-сценским приказима...
Радовић је поменуо да је било и много изложби, једно вријеме су увод у фестивалске дане предстваљале монодраме, играле су се представе које нису игране у званичној конкуренцији, а у центру града и испред Културног центра су се изводили музички и сценски перформанси, гдје су били ангажовани ученици и професори Музичке школе Требиње, студенти и професори академија из Бањалуке и Београда, ансамбли из Србије док се у Дучићевој улици годинама изводи улично позориште под називом „Ибијево ћоше“.
Он је на крају поменуо и округле столове о представама, глумачке радионице, писање критика, мастер клас за младе редитеље, али није изоставио ни да похвали техничку реализацију Фестивала фестивала из Културног центра и нашу малу редакцију „Фестивалских новости“ - из „Радио Требиња“ и „Гласа Требиња“.