Без обзира што је ријеч о младим глумцима, ансамбл из Сјеверне Македоније, студиозно се позабавивши актуелном темом миграната из Сирије, успјешно је, друге фестивалске вечери, дочарао животне драме избјеглица  у седам потресних прича. Упркос језичкој баријери, добро уиграни, ови млади људи успјели су да пренесу емоцију, те се универзалним језиком лако споразумију са публиком. Жири публике био је једногласан. Награду за протагонисту вечери додијелили су глумици Христини Мирчевској за улогу учитељице Седеф.

Члановима Театра „Kunstwerkstatt“ из Скопља, ово је први пут да учествују на Фестивалу фестивала. Двадесет трогодишња Христина, која се глумом аматерски бави од своје петнаесте године, колико због награде, узбуђење није крила ни што јој се пружила прилика да учествује на 62. смотри најбољих аматерских позоришта региона.

- Први пут сам у Требињу и, на задовољство свих нас, на овом фестивалу, о којем смо доста тога чули. Све нам се овдје допада и сви смо се сагласили да ћемо радити напорно, како би нам се пружила прилика да опет дођемо. Стигли смо да обиђемо и град, били на отварању фестивала и утисци су нам феноменални. Жао нам је једино што кратко остајемо, па нећемо бити у прилици да детаљно све „истражимо“. Али, надамо се новом сусрету!

Ово је ваше осмо извођење представе „Немам каде да се вратам“, за коју сте у Кочанима добили Гран при на тамошњем 60. Драмском аматерском фестивалу. Гдје сте још изводили овај комад?

- Тако је, у Требињу смо представу вечерас извели осми пут, а осим у Кочанима до сада смо играли у Скопљу, Велесу и Куманову. Гран при награда била је, тако да кажем, наша улазница за требињски фестивал, тако да нам то признање много значи из више разлога. Радује нас што је представу до сада одгледало преко хиљаду људи и што смо је могли представити вама у Требињу. Сви су увијек били задовољни и са добрим утисцима. Надамо се да је тако и код вас вечерас.

Тема о којој сте говорили је актуелна и прилично тешка. Ви сте млад ансамбл који се позабавио питањем миграната. Како је било играти лик Седеф, који је, претпостављамо, ваша супротност?

- У праву сте, да, овај лик мени није близак посматрано из угла да је мој живот у потпуној супротности са њеним. С друге стране, блиска ми је била чињеница да се ради о младој жени, као што сам и сама, а нарочито тај дио њеног рада са дјецом. Знате, ту је тај емотивни тренутак и моменат саосјећања због кога мислим да сам се добро снашла. У том сегменту, могла сам да се повежем са Седеф. Свему томе, наравно, претходио је и дуготрајан рад, вјежбе, као и читање литературе.

Представу играте више од годину дана, дакле уигран сте тим. Да ли вам је то свима била олакшавајућа околност да што боље одговорите на овакву, прилично осјетљиву тему? - Ова група заједно ради више од пет година, а представу играмо већ годину и по дана. Сви се добро познајемо, знамо ко шта и докле може, ако неко нешто погријеши на сцени - ускачемо одмах са неком импровизацијом. Вечерас смо у ансамблу имали три нова члана јер поједине колеге нису могли да дођу. Радили смо дуго и мукотрпно. Ово је процес који је цијела наша група складно објединила. Заправо, ово је најтежи процес који смо имали до сада у нашој групи.

Шта је то што вам је било најзахтјевније, односно колико је ова тема утицала на ансамбл, у цјелини? - На првом мјесту - тешка је тема. Ми смо млади људи, образовани, сви имамо сређене животе, сређни смо са својим породицама, а ово је нешто што нам је било страно. Најтеже нам је било да схватимо да су мигранти на првом мјесту обични људи а не само избјеглице. Ово је прича која сугерише да оваква ситуација може свакоме да се деси и због тога ми је на неки начин драго што сам учествовала у стварању ове представе и спознала себе на другачији начин!