Bez obzira što je riječ o mladim glumcima, ansambl iz Sjeverne Makedonije, studiozno se pozabavivši aktuelnom temom migranata iz Sirije, uspješno je, druge festivalske večeri, dočarao životne drame izbjeglica  u sedam potresnih priča. Uprkos jezičkoj barijeri, dobro uigrani, ovi mladi ljudi uspjeli su da prenesu emociju, te se univerzalnim jezikom lako sporazumiju sa publikom. Žiri publike bio je jednoglasan. Nagradu za protagonistu večeri dodijelili su glumici Hristini Mirčevskoj za ulogu učiteljice Sedef.

Članovima Teatra „Kunstwerkstatt“ iz Skoplja, ovo je prvi put da učestvuju na Festivalu festivala. Dvadeset trogodišnja Hristina, koja se glumom amaterski bavi od svoje petnaeste godine, koliko zbog nagrade, uzbuđenje nije krila ni što joj se pružila prilika da učestvuje na 62. smotri najboljih amaterskih pozorišta regiona.

- Prvi put sam u Trebinju i, na zadovoljstvo svih nas, na ovom festivalu, o kojem smo dosta toga čuli. Sve nam se ovdje dopada i svi smo se saglasili da ćemo raditi naporno, kako bi nam se pružila prilika da opet dođemo. Stigli smo da obiđemo i grad, bili na otvaranju festivala i utisci su nam fenomenalni. Žao nam je jedino što kratko ostajemo, pa nećemo biti u prilici da detaljno sve „istražimo“. Ali, nadamo se novom susretu!

Ovo je vaše osmo izvođenje predstave „Nemam kade da se vratam“, za koju ste u Kočanima dobili Gran pri na tamošnjem 60. Dramskom amaterskom festivalu. Gdje ste još izvodili ovaj komad?

- Tako je, u Trebinju smo predstavu večeras izveli osmi put, a osim u Kočanima do sada smo igrali u Skoplju, Velesu i Kumanovu. Gran pri nagrada bila je, tako da kažem, naša ulaznica za trebinjski festival, tako da nam to priznanje mnogo znači iz više razloga. Raduje nas što je predstavu do sada odgledalo preko hiljadu ljudi i što smo je mogli predstaviti vama u Trebinju. Svi su uvijek bili zadovoljni i sa dobrim utiscima. Nadamo se da je tako i kod vas večeras.

Tema o kojoj ste govorili je aktuelna i prilično teška. Vi ste mlad ansambl koji se pozabavio pitanjem migranata. Kako je bilo igrati lik Sedef, koji je, pretpostavljamo, vaša suprotnost?

- U pravu ste, da, ovaj lik meni nije blizak posmatrano iz ugla da je moj život u potpunoj suprotnosti sa njenim. S druge strane, bliska mi je bila činjenica da se radi o mladoj ženi, kao što sam i sama, a naročito taj dio njenog rada sa djecom. Znate, tu je taj emotivni trenutak i momenat saosjećanja zbog koga mislim da sam se dobro snašla. U tom segmentu, mogla sam da se povežem sa Sedef. Svemu tome, naravno, prethodio je i dugotrajan rad, vježbe, kao i čitanje literature.

Predstavu igrate više od godinu dana, dakle uigran ste tim. Da li vam je to svima bila olakšavajuća okolnost da što bolje odgovorite na ovakvu, prilično osjetljivu temu? - Ova grupa zajedno radi više od pet godina, a predstavu igramo već godinu i po dana. Svi se dobro poznajemo, znamo ko šta i dokle može, ako neko nešto pogriješi na sceni - uskačemo odmah sa nekom improvizacijom. Večeras smo u ansamblu imali tri nova člana jer pojedine kolege nisu mogli da dođu. Radili smo dugo i mukotrpno. Ovo je proces koji je cijela naša grupa skladno objedinila. Zapravo, ovo je najteži proces koji smo imali do sada u našoj grupi.

Šta je to što vam je bilo najzahtjevnije, odnosno koliko je ova tema uticala na ansambl, u cjelini? - Na prvom mjestu - teška je tema. Mi smo mladi ljudi, obrazovani, svi imamo sređene živote, sređni smo sa svojim porodicama, a ovo je nešto što nam je bilo strano. Najteže nam je bilo da shvatimo da su migranti na prvom mjestu obični ljudi a ne samo izbjeglice. Ovo je priča koja sugeriše da ovakva situacija može svakome da se desi i zbog toga mi je na neki način drago što sam učestvovala u stvaranju ove predstave i spoznala sebe na drugačiji način!