Треће фестивалске вечери, пред требињском публиком – поетски тетар из Хрватске. Гледали смо представу по мотивима поеме Љуба Стипишића Делмате у којој је опјевао битку код Лепанта из 16. вијека. Потресну судбину жена далматинског приморја у поетској форми, адаптирао је и режирао Мирко Ђинђић. Ово позоришно остварење проглашено је најбољим на 59. Фестивалу хрватских казалишних аматера у Водицама, а младе глумице дале су све од себе да дочарају сву трагичност хероина једног времена. Жири публике, како су се изјаснили, након дужег вијећања и уз образложење да предност дају будућности, за најбољу глумицу ансамбла прогласили су десетогодишњу дјевојчицу Корину Ђинђић.

Ја сам једина у својој школи која радим на глуми. Било ми је забавно радити на овој представи“ – рекла нам је, након уручења награде ова дјевојчица, додавши да јој није било тешко извести ову улогу.

„Заправо, нисам имала много шта ни да глумим. Ја сам се само играла вечерас, као што се стално забављам са мојим пријатељицама из представе. Оне су супер. Савјетовале су ме, пошто сам мала, да ми све буде само забава и у свему су ми помагале. Мало сам се и престрашила. На једној представи сам замало пала испред мог пријатеља Џибонија и бојала сам се да ми се то опет не деси“.

Мала Корина, иначе унука редитеља представе, каже да се у њеној породици сви глумом баве аматерски.

Моји мама и тата су исто некада глумили и освајали награде, а и мој млађи брат воли да глуми. То нам је породична традиција. Задивљена сам што сам најбоља. Прије смо добили заједничку награду у Водицама, а ово је моја прва. Јесте да је то само папир, али ја сам се баш обрадовала. У вртићу сам играла Црвенкапицу, ово је моја друга улога а прва у стварности“, прича Корина.

На новинарско питање да ли би вољела да се бави глумом када порасте, Корина одговара да тренутно има друге планове.

„Не знам да ли ћу се бавити глумом кад порастем. Некад сам жељела бити астронаут или предсједник, сада желим постати педијатар“, самоувјерена је наша млада саговорница.