На позоришним даскама, пете фестивалске вечери - комедија апсурда у извођењу „Чекори позоришта“ из Скопља. Млади двојац дао је све од себе да комад „Гласови“ што боље изнесе пред требињску публику, да се поред њихове глуме и споразумијемо. Наравно, језик умјетности увијек је разумљив, тако да није било изгубљених у преводу.
Веома лако смо схватили поенту и поруку којом су се бавили. Тема лажног морала са једне и безидејност живота са друге стране. Беспотребне расправе, захваљујући којима обезнањени у бесмислицама прикривамо најчешћу па и највећу заблуду – страх од непознатог чак и када би нам баш то могло донијети добро и унијети промјену у живот. На духовит начин приказали су слику већине популације, која уљуљкана у свакодневици, распреда надуго и нашироко о ничему, трудећи се да на тај начин прикрије властите жеље, углавном оне које тако здушно и критикују.
За најбољег глумца вечери, жири публике одабрао је Марка Џамбазоског, који је тумачио једног од чистача улица, Тотија. Како нам је рекао, први пут је у Требињу и на Фестивалу фестивала и одушевљен је организацијом и срдачношћу свих са којима се сусрео. Толико, да се осјећа као да је код куће.
- Бити овдје је дивно искуство! Публика је предивна, иако нисам сигуран да ли су нас разумјели. Дали смо све од себе да нас схвате и, по реакцијама које смо доживјели, вјерујем да јесу. Задовољан сам подршком публике и свим оним што смо показали вечерас.
Публика вас је и те како разумјела, а потврда томе је и награда жирија публике која вам је уручена. По вашој реакцији, рекли бисмо да јој се нисте надали?
- Искрено, нисам. Знате, сматрао сам да нам је језик баријера па сам се пријатно изненадио наградом. Људи обично не разумију македонски, а овдје то није случај. Веома лако се споразумијевамо и то у мени буди осјећај блискости. Мада, умјетност је универзална и лако уклања све препреке. Волио бих да ми се пружи прилика да опет дођем и играм пред овом дивном публиком и, ко зна, можда да однесем још награда.
Вечерас сте нам донијели комедију апсурда, тему у којој ликови цијело вријеме причају о свему и свачему а заправо о ничему. Веома честа слика наше стварности?
- Да, сама драма је апсурдна па су и ликови такви, апсурдни. Гледајући представу, може се рећи да су ликови различити, а у ствари су исти, као и сви људи. Исто мисле, исто размишљају, на крају се све своди на исто без обзира на сву њихову индивидуалност. Од велике помоћи ми је био мој колега Никола, заједно смо градили ликове и заједно успјели да спремимо ово дјело.
Кофер на сцени, својеврсна је симболика ове представе – лажни морал који се често користи да се њиме прикрију лични интереси?
- Да, кофер је тачно то. Главни реквизит, али и симболика поштења којим се људи најчешће ките, а када дође прилика, онда на површину изађе похлепност и жеља за нечим другим. У овом случају, кофер је и та кључна ствар око које се ликови цијело вријеме расправљају, свађају, а заправо не раде ништа друго на сцени. Због глупости око којих се препиремо нисмо били у стању ни да очистимо ту уличицу на сцени.
Провукли сте и мотив страха од остварења сна, изговора којима се људи служе да нешто не направе и остају заробљени у једноличности живота?
- Управо то, страх је једна од карактеристика ових ликова који, заправо, представљају велики дио популације. Хтјели би нешто а заправо не желе ништа, овако им је лакше. Зато су нервозни, пуни љутње, агресије, криве друге због својих неуспјеха. Све су то карактеристике наших ликова, које превладавају у реалности и препрека су да се нешто направи од живота. То је, заправо и поента цијелог овог комада.
Имате 29 година, колико дуго се аматерски бавите позориштем?
- Цијелог живота, од дјетињства, окружен сам позориштем, свијетом глуме. Увијек сам био пред камерама, у филму, на рекламама. Имам и своју продукцију, занимам се за филмску умјетност, ја сам видео монтажер и редитељ, тако да ми је ова бранша веома блиска. Конретно у позоришту „Чекори“ сам двије године и волим што сам дио овог ансамбла.
Јесте ли до сада играли у још неким представама, да ли сте били награђивани и које је ово до сада извођење „Гласова“?
- Било је награда. Награђен сам у Кочанима на тамошњем фестивалу за једну нашу представу, а играо сам у доста њих. Ово нам је четврто играње ‘Гласова'. Прије Требиња, наступили смо у Скопљу, Кочанима и Кратову. Имамо доста представа у режији Маје Ђурчевске. Наш тетар јесте аматерски али се умјетнички јако трудимо, ентузијасти смо. Иначе, Театар „Чекори“ је најстарије аматерско алтернативно позориште и најпознатије у Македонији. Постављамо дјела која нису толико позната и не представљају се често. И ова представа се не може нигдје наћи, чак ни на интернету. Ми смо је пронашли у библиотеци творца овог театра, Боре Ангелоског, идејног оца „Чекори позоришта“.
.jpg)
