И треће вечери Фестивала фестивала представа проткана темом друштва у којем живимо, питањима и дилемама о којима је писано прије више вијекова, а толико актуелним и данас. Има ли смисла у бесмислу каквом свједочимо деценијама, лајт мотив је позоришног комада „Бити Хамлет“, кога су глумци из Бугојна одлично и без задршке, са свим негативностима садашњице, искрено поставили пред публику.
Препознали су тај крик младих сви који су синоћ гледали ову Шекспирову трагедију, прилагођену садашњем тренутку па нису изостали аплаузи и позиви на бис. Посебна је сатисфакција данас, видјети младе људе са ставом, свједочити онима који знају да мисле и да проговоре из срца, онима који се не плаше да се заузму за себе, макар то било и у свега сат времена једног позоришног чина. Довољно за освјешћење да можемо да живимо без туробне сијенке страха. На томе им велико хвала!
Према оцјени жирија публике, за протагонисту вечери проглашен је Сенад Милановић за улогу Хамлета, једног одлучног Хамлета који подиже свој глас у име свих оних који то не чине. Кроз овај лик, Сенад је и као редитељ представе, како нам је рекао, дао себи одушка и слободе да каже све оно што га тишти. Веома пријатан и искрен, није крио да је изненађен наградом, посебно јер је професионални глумац, који је још и прије играња тражио да га не номинују, уз образложење да је ово аматерско позориште. И док смо разговарали, дјеловало је као да се извињава због одлуке жирија публике. Но, било како било, одлука је донијета!
- Тражио сам да ме не номинују за протагонисту јер је ово аматерски фестивал, мада, када сам гледао синоћ представу из Црвенке, дјеловало је као да није аматерски, били су фантастични! Али сад, шта је ту је, догодило се овако. Ја бих награду без дилеме додијелио некоме од мојих колега из ансамбла, Зини Шаховић која је играла Офелију или Суаду Велагићу за улогу Клаудија. Мислим да су подједнако заслужили ову награду. Можда сам је ја добио зато што сам имао најдужу минутажу, не знам. Знам да је нисам очекивао. Мислим да су колеге направиле фине роле, то су добри, талентовани глумци, само немају академију а то је једина разлика међу нама.
Професионални сте глумац, уједно и редитељ представе, урадили сте адаптацију и режију и играли Хамлета. Како је било радити ову представу из угла редитеља, али и професионалног глумца са колегама амтерима који то једнако бриљатно раде?
Читајући Хамлета више пута и гледајући разне адаптације овог дјела, направио сам неког Хамлета револуционара, који не поставља питање 'Бити или не бити' него нуди одгворр. Да се покренемо, да кренемо критички да размишљамо. Хамлетово оружје није нож и када то каже, у том тренутку он показује на мозак и на срце. Дакле, да се ту прво очистимо, да се образујемо, да не дозвољавамо неким кловновима, како смо приказали краља, да владају нашим животима. То ми је била прва идеја и онда сам одбацио само једну карактерну особину Хамлета, неодлучност. Мој Хамлет је јако одлучан. Чим добије тај снимак, одмах креће у револт, иде до краја, успијева да окупи добре људе да то оствари. Тешко ми је било радити адаптацију, још теже режирати, а најтеже глумити јер кад све то радите и играте онда не можете да видите сами себе. То се углавном не препоручује, мало сам узео превелики залогај. Не знам да ли ћу опет нешто овако покушати. Јако ми је било стресно, толико да су ми флеке излазиле по кожи, ноћима нисам спавао и ако сам спавао, сањао сам цијели овај процес. Све ми је било мутно.
Премијеру представе сте недавно имали на Фестивалу „Федра“, који је завршен прије пар дана, а вечерас сте у Требињу, ово је ваше друго играње. Из Бугојна сте понијели и двије награде?
-Тако је. Буквално смо се са „Федре“ преселили на Фестивал фестивала. Добили смо награду за костимографију и за најбољу глумицу фестивала, која је отишла у руке предивне Зине Шаховић Кулашин. Драго нам је што учествујемо на фестивалу у Требињу. Изузетна је прилика бити овдје, тако да смо сав умор и стрес заборавили чим смо дошли!
Колико вам је цијели процес био изазован, тема актуелна и данас, након толико времена откад је написана, тема о којој се константно прича, а упркос томе и даље стагнирамо?
-У праву сте, веома актуелна тема и данас а Шекспир је ово писао прије неких 500, 600 година. За не повјеровати да су ствари и даље актуелне! Као Бранислав Нушић и представа коју смо синоћ гледали. Просто да човјек не повјерује, јесмо ли ми људи кодирани да овако размишљамо? А знамо да имају државе, да постоје земље које су примјер јер су успјеле да створе уређен систем, да реформишу школство, да направе другачију критичку масу, људе који ће размишљати и анализирати ствари. Код нас не постоји много тога и, што је још горе, ништа не предузимамо. Људи одлазе из земље, тужно. И ово јесте системска представа против власти, не локалне него генерално, свјетске политике која производи ратове и многе друге ствари. А нас је толико и ћутимо?! Када бисмо само послушали Ива Андрића, који каже – „Кад бисмо сви подиглу своју руку у зрак, засјенили би сво њихово богатство!“ Е то је моја идеја. Јако сам емпатичан према тим стварима и боли ме неправда, тако да ми је позориште одлично мјесто у коме могу да искажем сав свој бунт. Као глумац некад не могу јер играм у различитим комадима, али сад као редитељ могу. Дао сам себи слободу да кажем све оно што ме изједа и мучи у данашњем свијету. Ово ми је трећа режија до сада, а да сам редитељ, правио бих само овакве представе!
Поред мноштва сјајних реплика које смо вечерас чули, издвајамо једну – „живимо у страху, а шта је са сновима“, која најбоље осликава колико смо запели?
-Да, то је тај Хамлетов монолог у коме он говори 'Бити или не бити' а ми га говоримо као 'Бити' и не постављамо питање већ нудимо одговор. Гдје он каже да због страха ми оклијевамо, страх нас спутава да направимо промјену. И то Хамлет изговара у задњем монологу, то је Шекспир написао: „Наши снови због страха скрећу струје своје и онда губе сам смисао дјела!“ Наши снови губе смисао због страха који нас кочи. И онда постављамо то питање - чега нас је у ствари страх, оваквих људи којих не би требало да буде више међу нама, а посебно не да нас воде!
А који су ваши снови и као младог човјека и као глумца?
-Да учим док сам жив, да слушам људе који знају много више од мене, да упијам то знање и преносим га на друге!
С обзиром да сте професионални глумац, можете ли нам рећи гдје сте студирали и да ли сте се некада бавили позориштем аматерски?
-Завршио сам глуму на Академији у Бањалуци, у класи професора Јелене Трепетове Костић. Онда сам отишао на мастер студије, код професора режије Ненада Бојића, на жалост покојног и тиме сам заледио мастер. То су два ментора која су мени открила свијет позоришта. Додуше, као дијете сам био у Федри и ово позориште је мене изњедрило. У Бугојну, нашем малом граду, не постоји ништа друго осим позоришта и логичан слијед је био да дођем ту. И данас врло радо, отвореног срца радим с њима и уопште их не сматрам нижим рангом од себе, него их равноправно гледам као потпуне колеге, што својим талентом и посвећеношћу они заиста и јесу.
Након досадашња два извођења представе „Бити Хамлет“, гдје вас пут даље води?
-Добили смо неколико позива и вјероватно ћемо им се одазвати. Сада имамо двије репризе код нас кући па би онда људи мало на одмор (смијех). Иначе, када код нас играмо, сва је публика на сцени јер је представа потпуно камерна, а на нашу сцену може да стане око 250 људи. Овдје смо морали да отворимо овај портал, да другачије направимо сцену и цијелу атмосферу. Требало нам је у почетку мало времена да се отворимо, али рекоше ми људи да 'шљака' и овако. Снашли смо се, мада, како год било, част нам је да смо овдје у Требињу и да смо имали прилику да играмо на овој сцени и на овом Фестивалу!
.jpg)