Na polovini festivala, taman da nas prodrmaju i iznova zadive, glumci amateri iz Kule još jednom su potvrdili zašto iz Trebinja svaki put kada gostuju ponesu više Zlatnih maski. Posebno, i zbog čega su prošle godine proglašeni najboljom predstavom. Više od sat vremena psihološke drame uz dobre glumačke kreacije, priču prožetu strašću, ljubavlju, manipulacijama, međuljudskim odnosima, publika je pratila netrepnuvši. Dobro uigran tim zasluženo je nagrađen dugotrajnim aplauzima i pozivima na bis. Bilo je to, dakle, izuzetno veče, kakvo smo i očekivali kada je riječ o Kulturnom centru iz Kule, čija je izvedba „Gospođice Julije“ nagrađena drugim mjestom na ovogodišnjem 61. Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije. Žiri publike diplomu protagoniste dodijelio je Slobodanu Nogavici, koji je tumačio lik sluge Žana.

- Hteo bih, pre svega, da vam kažem da smo mi veoma počastvovani što smo na ovom festivalu drugu godinu zaredom. To se retko dešava nekom ansamblu da mu se tako posreći, pogotovo jer smo prošle godine pobedili. Velika je čast biti ovde! Uvek smo lepo primljeni, lepo se provodimo, uživamo u predstavama i ono što nas posebno raduje, je to što su ljudi ovde divni. Publika je načitana i zna šta je dobra predstava, kada treba a kada ne treba da reaguju. Mi već znamo da u toku ove predstave uglavnom bude muk, nema aplauza, ljudi se uvuku u priču, prate i na kraju nas nagrade ovako divnim aplauzom, kao što je to večeras bilo. Hvala vam svima na tome!

Ovakav aplauz apsolutno ste zaslužili i vi, ali i vaš ansambl, koji nam je i ovaj put donio ono što smo očekivali. Članovi žirija publike za najboljeg večeras od vas troje izabrali su vas, premda ste svi bili podjednako dobri

- Apsolutno ste u pravu. Znate, nije da ne volim nagrade za glumca večeri, ali stvarno smatram da predstava bez kompletne ekipe ne bi bila to što jeste. Da moje kolegice Miljana i Milica na sceni nisu takve kakve jesu, ni ja ne bih mogao da iznesem ovo što sam izneo. Dakle, najbitnije je da smo mi tim koji super funkcioniše i da uživamo u onome što radimo.

„Gospođica Julija“ jedno je od najčešće izvođenih Strindbergovih djela. Od prvog izvođenja prošlo je više od stotinu godina, predstavu su igrali mnogi veliki, profesionalni glumci. Da li su vas te spoznaje u nekom trenutku opterećivale, a sa druge strane koliki je ovo bio izazov?

- Slažem se sa vama i - da, bilo je i opterećenje i izazov i trema igrati ovakav svetski klasik. Priča koju je Strindberg napisao, tada u to vreme, i danas je aktuelna. Teme poput klasnih razlika, šta se sme, šta ne sme, a naročito i o međuljudskim odnosima, ovde u smislu između muškarca i žene, bio je zaista veliki izazov odgovoriti zadatku. Mislim da su se kod nas ove godine sklopile neke kockice. I po godinama odgovaramo likovima koje igramo i, generalno, mi smo u tom momentu bili na raspolaganju. Bilo je još zainteresovanih, ali su imali druge obaveze. U svakom slučaju, nadam se da nismo izneverili očekivanja, jer ipak, to je „Gospođica Julija“.

Spremajući ulogu, da li vam je bilo potrebno da malo i istražujete različite profile ličnosti, kako biste se što bolje snašli u jednom ovako, prilično zahtjevnom komadu?

- Da, detaljno sam se pozabavio ovom tematikom. Prvo sam proučavao samog Augusta Strindberga i sve ono što je napisao. S druge strane, to je hladna Švedska, nije Balkan, nije naš mentalitet i tu je trebalo naći i meru i analizirati te likove. Oni, svako na svoj način nose neke traume iz prošlosti, koje se u toj Ivanjdanskoj noći ispoljavaju i dolaze na videlo. Bilo je teško i izazovno baviti se tim likovima i analizirati ih, ali smo na svemu zajedno radili. Mnogo nam je pomogao i naš reditelj Fuad Tabučić sa kojim smo sarađivali prvi put. Drago mi je što nije samo došao i rekao „ja ću to tako i nema kompromisa“, nego smo, naprotiv, krenuli od nule. Bavili smo se i govorom jer je sve temeljeno na govornoj radnji, logičkim akcentima, a zatim sve temeljno i polako radili. Naše ideje je prihvatao ili, ukoliko nisu bile dobre, jednostavno nam objasnio zašto ih ne može uvažiti. Divna saradnja i predivan zajednički rad u nastajanju ove predstave.

To je samim tim rezultiralo i velikim brojem nagrada, koje je vaša „Gospođica Julija“ do sada osvojila.

- Da, najbolja je bila na pokrajinskom festivalu amaterskih pozorišta u Staroj Pazovi, drugo mesto, srebrnu plaketu, osvojili smo na republičkom festivalu u Kuli, a dobili smo i dosta glumačkih nagrada. Istina je da je lepo dobiti nagrade, one su podstrek i potvrda, ali mi više pravimo predstavu zbog publike. Naša kulska publika, poput trebinjske, navikla je na festival, zna šta je dobro šta nije, prate, dolaze u pozorište. Uvek prvo za njih spremamo predstave a onda za Staru Pazovu i Trebinje. Tako ćemo nastaviti da radimo.

Bez obzira što predstave radite za publiku, dakle srcem, ne možemo zanemariti činjenicu da ste sa svakog gostovanja na Festivalu festivala otišli bogatiji za više Zlatnih maski. Nadate li se nagradama i ove godine?

- U posljednjoj deceniji, u 21. veku, ovo je četvri put da dolazimo u Trebinje na festival. Bili smo 2003, 2011, 2018. i evo nas i ove 2019. godine. Svaki put do sada pobrali smo minimum šest Zlatnih maski. Što se tiče nagrada... ne znam. Nama je bilo bitno da ovo večeras odigramo kako treba, da se lepo osećamo, poput ljudi koji su sa nama radili i, najviše, da taj osećaj prenesemo publici. Nagrade će same doći ako smo ih zaslužili.