Okrugli sto Bugojno.jpg (141 KB)

Александар Саша Волић, водитељ разговора 

Сјајно је да је Шекспиров Хамлет позоришта „Федра“, у маштовитoј режији Сенада Милановића у овој представи носилац промјене, који узима ствар у своје руке. На вјечно питање да ли позориште може мијењати свијет, представа „Бити Хамлет“ из Бугојна одговара снажно, експресивно и ангажовано „да“. Редитељ Сенад Милановић, који је истовремено глумац снажне експресије, ангажовано и страсно тумачи насловну улогу Хамлета, носио је невјероватном енергијом Шекспировог принца, правдољубиво и осветнички необуздано. Поред тога, талентовани, маштовити редитељ Сенад знао је да направи тачну глумачку подјелу. Офелија Зине Шаховић Кулашин врло је интелигентно креиран лик и пун је глумачки погодак. Даровита Зина игра са фином једноставношћу, емотивно, носећи ту аутентичну осјећајност. У представи можда фали једна лирска сцена између Хамлета и Офелије, која би појачала мотивацију да се Хамлет бори за промјену. Актуелизација у овом комаду је инспирисана нашом стварношћу, недаћама са којима помирљиво живимо, публика је то препознала и схватила идеју представе, зато је здушно и снажно аплаудирала глумачком ансамблу из Бугојна. Искрене честитке! 

Драган Копривица, редитељ

Dragan Koprvica.jpg (96 KB)

Ово је млад, амбициозан ансамбл и вечерас је виђена радост младости. Овакав вид осавремењавања посредством мобилних телефона је сасвим у складу са садашњим временом, а сточић је знак говорнице, јер у савременом свијету, уколико некога нема на говорници - нема га нигдје. То је, такође, лијепо ријешен знак. Млада дама која игра Офелију, у дијелу са Хамлетом, кад врте књигу, направила је анталогијску сцену. Ово је храбар покушај другачијег читања једног класичног штива. Жанр је експерименталан и алтернативни театар на класичном штиву, што је карактеристично за младост. Ово је представа класично-постмодернистичког типа. Експозиција је била мало предуга, али кад су глумци ухватили залет, били су жестоки до краја. Не бих фарбао руке у црвено, јер је то, по мени, превише транспарентан знак. Видјели смо једну лијепу представу која се сјајно уткала у богатство различитости на овом Фестивалу. У режији сам видио одличне захвате, али се треба чувати покрића да је иста особа глумац и режисер, треба се чувати да се не покрива једно другим.

Лука Кецман, театролог

Luka Kecman.jpg (73 KB)

Драматуршки поступак у остварењу „Бити Хамлет“ је спроведен од почетка до краја једноставним приступом - „знам шта хоћу и за то шта хоћу ми је послужио Шекспир“. Ово је била употреба његовог Хамлета за оно што је редитељ желио да каже публици на крају. То је спроведено од почетка до краја како треба, игра је уједначена и глумци савршено функционишу на сцени. Позориште из Бугојна је за нијансу било боље у Требињу у односу на премијерно извођење овог комада. Због сцене су промијенили рјешења, што је добро урађено, јер је суштина, ипак, виђена.

Милован Здравковић, театролог

Milovan Zdravkovic.jpg (97 KB)

Све три досадашње фестивалске представе су биле представе ангажованог театра. Ово је феноменална адаптација и позориште из Бугојна није изневјерило Шекспира. Умјетност мора да мијења свијест, она има задатак да кроз катарзу мијења свијест. Ова генерација то мора да ради и драго ми је да тражи буђење. Представа је редитељски чврста и глумачки одлична. Драго ми је што су аматери из Бугојна направили овакву представу која има катарзу, која нас освјешћује.

Зоран Ђерић, театролог  

Zoran Djeric.jpg (98 KB)

Мислим да се могло мало порадити на кретању глумаца као шаховских фигура. Режија је одлично смишљена, али нису до краја досљедни. Ту би била потребна још нека мала кореографија. Није ми до краја био јасан „тик-ток“. Инсистира се на њему, он има додатни ритмички мотив, али ми се чини да ту нешто, мало, не функционише. Идеја да се пребацују ријечи на снимке је иновативна и добра. Сценографија је функционална, костими су били сјајни, уз глумачке квалитете, похвала ансамблу из Бугојна.  

Слободан Радовић, редитељ

Slobodan Radovic.jpg (81 KB)

Оно што је битно и што ми се допало је сцена на сцени, односно да се на сцени налазе и гледаоци. То је изванредна интеракција између глумаца и  гледалаца. Они су директни учесници представе и тако се добија добра и велика димензија. Јасно се види политичка конотација, да је адаптација ишла према политичким ситуацијама у свијету и код нас. Игра је била уједначена што је, такође, врло добро.