okrugli sto BP.jpg (152 KB)

Александар Саша Волић, водитељ разговора

Aleksandar Volic.jpg (109 KB)

Водећи се за познатом мишљу да сваки писац цијели живот пише једну књигу у бројним верзијама, режисер Драган Копривица је настојао да баци ново свјетло на текст и представу играну прије 12 година, ово је био римејк представе „Данило“. Оно што плијени, на извјестан начин, свакако је избор жанра - мелодрамe, који је риједак у нашем театру.То је тежак жанр и за глумца и за редитеља који мора имати праву мјеру у интерпретацији лика и пронаћи права мјеста у ситуацијама које треба акцентовати. Копривица истовремено успева да проговори о судбини писца Киша и његове вјечите Голготе. У времену када је породица девастирана и када смо свједоци посљедица губитка значаја улоге породице,  представа показује једну аутентичну кохезију патријархалне фамилије и онога што она одњегује у стасавању и одрастању дјеце, која васпитањем усвајају свет врлина:  да свакодневно морају поштовати појединца, своје себство,  достојанство, доброту,  свијет емоција и игре. У томе је и актуелност овог комада. Ауторски пројекат Драгана Копривице о великом Данилу Кишу за основ ове сторије узео је биографски податак о судбини Милице Драгићевић, његове мајке, Црногорке са Цетиња, која се удала у Војводини за за свога супруга јеврејског порекла Едуарда Киша. 

Лука Кецман, театролог

Luka Kecman.jpg (95 KB)

Драган Копривица ме мало збунио. Збуњен сам јер представа носи назив „Данило“ и, по некој логици, требалo би да говори о Данилу Кишу. Основна тема је одлазак оца, онда би то требао бити Едуард, а кроз игру тежиште је једнако или више помјерено на мајку која је окосница унутар те куће и која је задржала породицу на окупу. У овом случају, то би се требало звати Милица. Оно што би требало бити проблематизовано у представи је одлазак оца. Кишов отац је нестао у Аушвицу, тешка је животна судбина човјека који је, селећи се са породицом, увијек наилазио на неку невољу и мислим да је негдје морало постојати питање:­ 'Зашто неко одлази и не воли?­' Мора постојати јак мотив у контексту чисте, сурове драматургије. Почео сам да размишљам и о нечему потпуно другачијем, да ли су ово ликови које је негдје позвао Данило Киш да дођу и да му се на извјестан начин реванширају за оно што је он учинио њима и употријебио их у литератури. Мала примједба режисеру представе  Драгану Копривици је да је темељна тачка -  добити одговор на питање ­'зашто­­­­­­'. Десило се нешто велико у животу једног великог писца Данила Киша и тај живот се уткао жестоко у његову литературу. Ансамбл је био констатно стабилан, нема великих изненађења у негативном смислу. Ако је ово мелодраматична прича, онда је требало да сви прате причу у таквом фону. Кћерка Даница у свом болу и крику функционише у односу на друге глумце који су били потпуно сведени. То је једина примједба када је у питању глумачка поставка и игра.

Зоран Ђерић, театролог

Zoran Djeric.jpg (87 KB)

Ово је оригинално драмско дјело, а режисер се послужио ликовима Данила Киша, иако има и малих одступања. Има много поступака које можемо назвати постмодерност у односу на прво извођење ове драме, али има и отежавајућих околности за оне који не познају живот и дјело Данила Киша  да прате саму радњу. Можда остаје нешто нејасно публици - зашто су такви ликови, поготово када се појављују двојници који долазе из вјечности и одлазе у прошлост. То је оно што мало збуњује јер су у прошлости и трагају за питањима која немају одговора. Возови су велика опсесија Данила Киша и то је режисер представе Драган Копривица показао врло вјешто: звуком, појавом на зиду, причом. Врло је занимљива структура представе, занимљиво је вођена визуелно и музички, дискретно али и захтјевно за гледаоце. Музика у неким обрадама асоцира на мелодије Црне  Горе, које је и Данило Киш волио да пјева. Добра је прича што га је режисер повезао  мало и са Русима, он је и преводио Русе и имао је афинитете према руској романси. Ова представа није биографска без обзира што има много таквих елемената, она је оригиналан приступ Данилу Кишу и његовом дјелу.

Момир Бркић, члан Умјетничког савјета Фестивала фестивала

Momir Brkic.jpg (105 KB)

Ово није први пут да Драган Копривица долази возом. И раније је долазио и покупио низ маски. Од тада је остала локомотива у Требињу, која нас подсјећа на то. Ова представа би, можда, могла да надмаши ону која је раније узела Златне маске у Требињу.

Горан Булајић, режисер

Goran Bulaic.jpg (60 KB)

Ово је условно речено „сценски есеј о емоцији“.  Имао сам прилику да упознам Киша, са Драганом Копривицом сарађујем одавно на још неким причама, а сарађивао сам и са позориштем из Бијелог Поља. Мислим да су вечерас у Требињу оставили добар утисак, да је урађено поштено и емотивно у позоришном, а  и у приватном смислу.