Божидар Зечевић, водитељ разговора

Ово је театар који говори архетипским симбoлима који буде древно сјећање које је заједничко човјечанству. Ова врста ритуално-поетског театра је нешто што истражује саме коријене позоришта.

Владимир Путник, редитељ

Ово је жанровски мјешавина ритуалног и пучког театра. Редитељ представе остварује низ призора који немају претензију да испричају причу него пјесму, што је куриозитет. Ријеч која се у овој ритуалној игри намеће као кључна је симболика, све се одвија у ритму симбола.  Допада ми се суздржана атмосфера на почетку из које се прелази у стање туге, па бијеса и проклињања судбине. Затим слиједи још низ симбола, попут цурења соли као симбола живота, тужбалица, а из стања очаја израња лутка као симбол наставка живота. На крају представе не остаје ћутање, него фењер као наставак новог живота. Ритуална средства су била јако позната, али не и банална, а истовремено и толико пријемчива - да се на крају зажали што их нема више и што представа дуже не траје.

Милован Здравковић, театролог

Честитке редитељу за храбар, истраживачки поступак. Ово је прије ритуални него поетски театар. Осјетила се изузетна посвећеност младих глумаца, успјели су да публику увуку у емпатију,  да доживи оно што су жељели да кажу.  Ово је на правцу театра истраживања, пут којим треба да се креће театар.

Драган Копривица, редитељ

Редитељ представе је успио да из кратког, лирског, завјетног, химничног  текста извуче толико много да је то фасцинантно. Аматери из Хрватске су очитали дивну лекцију из невербалног театра, користеће се бираним симболима. Било је лијепо гледати како граде позоришну слику без ријечи, и одржан је лијеп час на плану невербалног театра.  Представа би била сасвим заокружена у тренутку кад су жене сипале со из руку и ту се могла завршити. Ово је најбоља представа хрватских аматера у Требињу до сада. Ипак, на крају је фалила катарза и питам се да ли је неко могао да донесе неку стару пушку или нешто слично, над којом би се могао завршити плач жена, и она би се ту могла доградити.  Прве три четвртине представе су биле врхунске и за уживање.

Игор Сврдлин, глумац аматер

Необична, сликовита и представа пуна симболике. Остао је на крају укус горчине, опор укус и донекле мирис Медитерана. Ово је једна од најквалитетнијих представа које су долазиле из Хрватске. У представи је било сјајних момената, али је било и сцена на знатно нижем нивоу од оних које су биле врхунац. У сваком случају, хрватски аматери су „добацили“ до публике.

Лука Кецман, театролог

Аматери из Хрватске су одабрали пјесму, која је основа за поетски театар и ритуални дио у игри. Најважније је што је редитељ имао тачну мјеру колико се треба посветити стиховима и што је постојао наративни дио понављања, који је публици омогућио да разумије оно што је архаично и неразумљиво. То је врло добро и све је било с мјером.