Божидар Зечевић, водитељ разговора

Текст се тиче нечега што је много дубље и животније од времена у коме је настајао. Основно питање је - шта то даје људском друштву право да уходи тобожње непријатеље? Текст Душана Ковачевића има дубље значење и димензију, желио сам да предложим да се мало више размисли о тексту и жао ми је што аматери из Виског нису имали више амбиције. Јако је тешко послије професионалних и познатих глумаца у позоришту и на филму, заузети средњи курс, а глумци из Високог су га заузели.

Владимир Путник, редитељ

Ово је представа људске осујећености, о привиду живота, што се осјећа и у остварењу аматера из Високог. Видио сам нешто о чему говори Ковачевић, балканску клаустрофобију, најболније наше осјећање, која се понавља у сваком разговору и судбини. Редитеља Музаферију је, како је рекао,  занимала људска прича, а она цинична према којој је Ковачевић отишао, могла би некоме да падне на памет и да направи такво разријешење ове представе. Позориште „Тотал“ ни ове године није изневјерило и лијепо је што је „Фестивал фестивала“ почео овом драмом, пошто обећава да ће овог пута бити добра позоришна жетва.

Драган Копривица, редитељ

Глумачки ансамбл из Вискоког нас ни овог пута није изневјерио. Радмила Ђорђевић, својом сведеном улогом која је правила духовну равнотежу,  улази у најужи круг за најбољу епизоду на Фестивалу. Редитељ Јесенко Музаферија је намјерно потенцирао да ово буде, прије свега, глумачка представа и истурио је глумце у први план, вјерујући у њих. Режија је фино омеђена, ни у једном тренутку им није сметала. Није требало пуно бјежати од комедије, јер је публика здушно реаговала на сваки детаљ који је дјеловао да је комедија. У сљедећим играњима би се, можда, требало више ићи у том смјеру јер то публика прихвата. Чули смо и лијепе дефиниције и поруку овог култног текста. Представа аматера из Високог остварила је два импаратива: њеним извођењем је постављен висок критеријум и мјерило за друге који долазе, а глумци су пребацили рампу и комуницирали са публиком. Можда је у једном тренутку у цијелој представи фалио катарзични моменат, који би је подигао на још виши ниво и допринио динамици.

Брано Дурсун, члан Умјетничког савјета Фестивала фестивала

Глума је била фантастична, не само вечерас већ годинама. Давно је позориште из Високог освојило требињску публику а госпођа Марта је правила равнотежу једном префињеном глумом.

Игор Сврдлин, глумац

У неким моментима ми је „падала“ представа и можда би се могло нешто промијенити у односу темпа и ритма. Водећи рачуна о кредибилитету „Фестивала фестивала“, не би се смјело догодити да селектор Фестивала за БиХ два пута у четири године селектује своју представу. Не спорим квалитет представе „Професионалац“ јер је на високој љествици отворила Фестивал.

Слободан Вујовић, координатор Умјетничког савјета Фестивала фестивала

Фестивал фестивала је смотра најбољих позоришних представа бивших југословенских држава. Побједници републичких фестивала долазе у Требиње. У БиХ фестивал аматерских позоришта се одржава кад и „Фестивал фестивала“. Не можемо да из БиХ добијемо најбољу представу, јер у исто вријеме траје и фестивал у Бугојну. Из тог разлога је постављен селектор у БиХ, посљедњих година то је Јесенко Музаферија, који је сјајно одабрао представе. Консултовао сам више људи који се баве и прате позоришни аматеризам и сви су представу из Високог оцијенили као изванредно остварење. Јесенко Музаферија је часно радио посао селектора, али је, због оваквих примједби, дао оставку прије петнаестак дана. Сматрам да све те примједбе падају у воду, јер су се представе које је одабрао показале као изванредне.

Лука Кецман, драматург

Оно чега су се аматери из Високог лишили је 40 одсто текста. Оставили су причу о промашеним животима, а лишили су се нечега што даје могући темпо и ритам представе, као и комичних  момената. Душан Ковачевић је направио једну сјајну причу, на тему којом се бавио у више драма, да друштво зависи од појединаца и увјерења. Читава прича је у наративу и тешка је за играње, а за одређене линије између ликова  аматери из Високог је требало да поведу рачуна, да се осјети „хемија“. Честитам  аматерима из Високог што су одлучили да се позабаве озбиљним текстом и да покажу да то могу, али ми је жао што су се лишили језичких каламбура који су препознатљиви код Ковачевића, јер би уживање било још веће.

Вукица Стругар, новинар „Вечерњих новости“

Квалитет представе је у непретенциозности. Допада  ми се смањени антагонизам између двојице главних јунака, што је производ протока времена од момента када је текст написан до данас. То је највећи  квалитет представе.