Александар Саша Волић, водитељ разговора
Драма глумаца театра из Трстеника, јер су постали бескућници одлуком локалних власти да буду избачени из Дома културе, била је мотив да режисер и пjесник Милош Милошевић Шика одабере и инсценира текст Синише Ковачевића „Српска драма“. Представа имa антиратни ангажман, она је пацифистичка, уз јасну поруку да рата никада не буде. Мислим да је жири Републичког фестивалa АП Србије у Кули, гдје је „Трстеничко позориште“ било најбоље, препознао аутентичну енергију емоцију, позоришну снагу и посвећеност овог театра тематским круговима родољубља и патриотизма. Глумачки ансамбли театара из Црвенке, Трстеника и Загреба свакако су ансамбли пред којима је будућност, захваљујући избору текста, редитељском ангажману и глумачкој едукацији најмлађих кроз драмску игру.
(...) У структури „Српске драме“ уведена је и „сцена са нарикачама“ која нас уводи у свет умирања и опраштања на безименим гробљима. У зборишту мртве српске војске „што је икад погинула а није сахрањена у завичају“ кориштене су и различите пјесме, од изворних до савремених, које су, с једне стране омогућиле да се контрапунктски проговори аутентичном атмосфером животне радости прије погибија, смрти, и да би се, с друге стране, означио несклад генерација и конфликти око партијских припадности у самој породици Срећковића.
Љепота „Фестивала фестивала“ у Требињу је у различитости тематских кругова, позоришних естетика, редитељских проседеа и стилова глуме. То богатство требињског фестивала даје нам могућност да освајамо нове кругове сазнања, обогаћује нас као личности и даје снагу смисла. Кад одгледате представу, схватате хуману поруку „да рата никада не буде“, зато је важно играти овакве комаде. Страшно је важно да глумци ослободе своје емоције, а то је главни протагониста Душан Јовић, првак трстеничког театра, успјешно показао свом луцидном, страственом игром, да би болу оца за погинулим сином дао архетипску снагу.
Слађана Радивојевић, управник Удружења грађана „Трстеничко позориште“
Наша прва радост је што смо, радећи у нехуманим условима, изгурали причу до краја. Направили смо овај комад у сеоском Дому културе, који није имао техничке услове. Наша матична сцена, која нам припада, морално, и како год, нам је одузета. То нас није спријечило да идемо даље и урадимо ово што је вечерас виђено у Требињу. Мој лични утисак је био да гледам филм а не представу, а подлога свега тога је љубав и поштовање између свих нас и јасни циљеви: да образујемо омладину и схватимо да иза сваког мушкарца, који је отишао у рат, има жена, мајка, сестра, кћерка..., да никад више рата не буде. Хвала дивној публици што је комад прочитала онако како смо ми жељели то да кажемо.
Лука Кецман, театролог
Публика у Требињу је најбоље показала како су глумци испричали причу на сцени. Вечерас можемо да кажемо да је овај Фестивал фестивал врло уједначен са добрим представама. Ансамбл из Трстеника је показао да се под притиском најбоље игра, кад се човјек нађе у великој невољи онда ствара немогуће. Одабрали су одличан текст Синише Ковачевића, текст који је парадигма историјског страдања српског народа. Душан Јовић у улози Обрада Срећковића је до краја представе алфа и омега и магнет који вуче цијелу причу дивних младића којима је, иако, никада нису носили пушке, публика повјеровала. Честитам Душану на једној увјерљивој, искреној игри, јер је у позоришту најважније да се вјерује глумцима. То је веома важно за представу, а и да нису имали ниједан реквизит на сцени, публика би вјеровала ономе што су глумци рекли. Одабир доброг текста је 50 одсто представе, а добра подјела је 60 одсто и тако се добије 110 одсто представе која је вечерас одиграна у требињском Културном центру.
Драган Копривица, редитељ
О овој представи може много тога афирмативног да се говори. Ансамбл из Трстеника је и по цијену, рекао бих, живота увеличао српску историју, а њима су браћа Срби ломили врат у њиховом граду Трстенику. Можда требају, чак, и да буду захвални, иако су прошли голготу, али је све завршено на најбољи могући начин. Текст Синише Ковачевића је веома добар, а болна, рањива тачка је српска историја. Френетични аплауз на крају је потврдио да су обрадили једну болну тему о српском страдалничком народу. И у овом комаду су опет мртви проговорили, као и прве вечери фестивала када је обрађивана тема мртвих Данила Киша. На овом Фестивалу фестивала је, по мени, мртва трка између ансамбла из Црвенке и Трстеника. У редитељском погледу ми се више свидјела представа из Црвенке, јер су играли једну модернију редитељску поставку, а код позоришта из Трстеника смо имали класичну режију, која се, у великој мјери, поклопила са класичним поимањем текста, иако је ријеч о неком ванвременском постојању ликова који се враћају из мртвих. На овогодишњем Фестивалу фестивала имамо један мозаик, гдје редитељи указају да су они значајан фактор, јер без добре режије нема ни представе. Читава серија редитељских приступа је заблистала и показало се шта значи редитељ који обоји цијелу представу. Позориште из Трстеника се лијепо уклопило у паноптикум Фестивала, дали су лијеп печат и Фестивал заокружили на најбољи начин. Појављивање овог позоришта је показало да је Фестивал фестивала увијек жив, да је Требиње непоновљив град позоришта и љепоте, град који се воли. Вечерас сам доживио умјетнички угођај, кога има или нема, а било га је у великом омјеру, што су показале и сјајне овације на крају представе.
Никола Булатовић, глумац из Крушчића
Одлична представа. У одређеним дијеловима много добра, у одређеним би, можда, могла бити разигранија, иако је тешко причати Синишин текст, јер свака ријеч коју он напише има велику тежину и треба је знати приказати и пренијети на сцени. Оно што бих, искрено, волико да овај текст за 50 година не буде актуелан, не зато што имам право да причам о раду једног од најбољих писаца, већ што бих желио да те теме, ратови и патње нашег народа, буду у забораву. Трстеничко позориште је, попут колега из Црвенке, једно од оних који држе аматеризам. Оно што бих волио је да у Требињу и убудуће буду бар двије представе из Србије.
Милован Здравковић, театролог
Моје залагање да респектујемо античку драму се показало вечерас, заиста. Ово је било, буквално, на трагу античке драме у сваком погледу. Има и овдје истраживачког, код Синише Ковачевића нема хора, а ми смо га имали кроз двије даме. Тешко је убиједити публику да нису живи људи и то је истраживачки поступак који је ансамбл из Трстеника успио да освоји, а који није баш једноставан. Траг који постоји из антике ово позориште наставља, и што је најважније, осим искусног глумца, који је заиста феноменалан, и млади глумци су добро играли. Позориште из Трстеника, има будућност, иако је сад у тежој ситуацију, они ће изаћи из тога и бити побједници. Желим им да иду и даље путем успјеха, који је загарантован.
Милица Буквић, награђена глумица на Републичком фестивалу у Кули 2021. године
Кроз цијелу представу је показан мотив који нас мори стотинама година, колико се мучимо са ратовима, а то је „бојим се да не погодим брата“. И поред жртви које смо поднијели, што је показано и у овом остварењу, мислим да смо увијек били на правој страни. Жал за људима остаје, али ми смо, ипак, опстали и то су показали аматери из Трстеника. Субјективно ми се није допао анђео на крају, он је ликовно лијеп и добар, али ми је превише експлицитан, све нам је јасно и без њега. Волим да се у позоришту његује српска историја, јер ако не знамо историју не знамо ни како ћемо у будућности, а пред нама је будућност, пред овим младим глумцима из Трстеника.
Зоран Ђерић, театролог
Драго ми је што сам по други пут гледао представу и што је била боља вечерас него први пут. Уутисак је био силнији, а и публика је томе допринијела и сцена по којој су се одличлно кретали и сналазили глумци. Редитељ јесте стожер у овој представи, али млади глумци имају велике задатке и много зрелије изгледају на сцени од својих година, глумачки увјерљиво држе своје ликове. Били су ми вечерас још веће изненађење. Говорили су чврсто, јасно, разговјетно, што је веома важно, будући да говоре акцентом који, можда, није свима довољно разумљив. Тај елемент је био довољно изражен и потребан представи да би она комуницирала са публиком. Желим да им честитам, заиста велика тема, лијепа представа и аматери из Трстеника су је изнијели достојанствено.
Саво Мучибабић, секретар Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине
Поред бриљантне улоге главног лика, подвукао бих чињеницу да се ове године, послије дуже паузе због вируса корона, поново појавио велики број младих људи у позоришту. То ме радује, као и чињенииа да су млади глмци изванредни, честитке младој генерацији.
Слободан Радовић, редитељ
Представа је много више успјела у Требињу него у Кули, иако је и тамо била јако добра. Текст Синише Ковачевича је режисеру Милошу Милошевићу Шики добро послужио да направи драмску представу у којој је врло вјешто градио тензију од почетка до краја, да би на крају дошла до кулминације. Врло добро је ушао у односе квартета Срећковића, врло вјешто је успио да успостави различите односе, који су кулминирали и који су у једном тренутку довели до су сукоба, који је био прилично наглашен. Јако добар рад са глумцима, глумци су осјетили текст и донијели оно што је најбоље у престави. Остврење има добру динамику, добар темпо и заслужије да се награди. Битан је и визуелан дио у представи, сценографија је јако функционална, а добро су искориштени и свјетлосни штимнузи, тонски ефекти. Све је било у функцији драмског догађања.
.jpg)
