У Требињу ће, четвртог фестивалског дана, чланови Културног центра Кула извести представу „Госпођица Јулија“, по тексту шведског књижевника Аугуста Стриндберга, а у режији Фуада Табучића.

Куљани се увијек добро осјећају у Требињу, другу годину заредом и четврти пут у 21. вијеку су  у нашем граду. Воле да дођу у Требиње гдје их дочекају пријатељи и начитана публика.

Не баш уобичајено, за њих, ове године играју драму, до сада су, углавном, били опредијељени за комедију. Но, не сумњамо у квалитет и овог остварења које траје сат и 15 минута.

КАМЕНКО БЕРТИЋ, извршни продуцент

Ове године имамо млад ансамбл, сама се подјела наметнула, па када ће, ако не сада, играти „Госпођицу Јулију“. Дакле, ове године имамо један ансамбл позоришно искусан, а довољно млад да добро и квалитетно одигра те улоге. Хтјели смо да се опет позабавимо класичном драмском литературом. Узели смо свјетског класика, један, неко би рекао, хладни скандинавски текст, међутим, ту балканску, слободно да кажем и српску страст, ми смо уткали у представу и мислим да ће публика уживати у искреним емотивним односима међу тим људима.

УВИЈЕК АКТУЕЛНА ПРИЧА О КЛАСНОЈ БОРБИ

„То је нека прича о класној борби која је код нас стално присутна, без обзира да ли смо живјели у комунизму, да ли сада живимо у демократији, уопште, да ли ћемо једног дана живјети у монархији па ћемо поново имати ту велику класну аристократску разлику. Да - једно надмудривање, али прије свега између мушкарца и жене. Међу њима постоји љубав, то је оно што је најважније. Мушко - женски односи су непревазиђена ствар кроз историју, па тако и историју позоришта.

Не знам да ли ће љубав побиједити и шта ће побиједити на крају, публика ће оцијенити шта ће ПОБИЈЕДИТИ!“

ИГРА ЗА ПУБЛИКУ

„Ми никада не играмо за награде, ми играмо за публику, прво за кулску, па онда за новопазовачку, која је красна, па требињску, која је начитана. Награде дођу па прођу. Имамо пуно Златних маски. Пријају награде, нарочито младим глумцима и надам се да ће  'пасти' која Златна маска и ове године.“

ПОЗОРИШТЕ ИЛИ ЕГЗИСТЕНЦИЈА!?

„Кула увијек има разумијевање своје локалне самоуправе, прије свега не би 60 година био фестивал најбољих српских представа код нас, имамо перманентно финансирање. То, наравно, увијек може боље али не треба се жалити с обзиром у каквом времену живимо. Прије свега, људи се више не баве позориштем. Људи се баве егзистенцијама. Тешко је одржати једно позориште таквог типа, али уз једну велику подршку локалне самоуправе, ми смо задовољни. То што смо ми лијеп успјех доживјели прошле године, са 'Родољупцима' није ништа утицало на квалитетније финансирање, то је то, то се од нас и очекивало.“

МЛАДИ И АМАТЕРИЗАМ

„Нису млади људи много спремни да се баве позориштем. У данашње вријеме нису само паре у питању него једна општа незаинтересованост. То долази из породице, из школе, неквалитетних наставних програма. Али, ми се озбиљно бавимо позориштем, без обзира што смо ми непрофесионалци и бавићемо се увијек озбиљно позориштем. То не подразумијева плаћање, али подразумијева један студиозан рад. За то требају велика одрицања, прије свега слободног времена, које млади желе да проводе негдје даље. Ови који су окупљени око позоришта су и залуђеници и талентовани људи. Неки шири фронт не, мислим да ни у једној средини то не постоји!“

СЛОБОДАН НОГАВИЦА, Жан

Главни глумац у овој представи је одрастао у позоришту. Од 2000. године је играо у дјечијим представама, потом у омладинском ансамблу, па 2006. у одраслом, гдје је и данас.

„На покрајинском фестивалу смо Миљана Нинић и ја добили награду за најбоља глумачка остварења, а колегиница која игра Кристину је на републичком фестивалу добила награду за најбољу епизодну женску улогу, тако да смо негдје сви равномјерно награђени.

Те награде су нам финиш, неки лијеп показатељ да је то што радимо добро.

Доста смо се бавили анализом ликова у овој представи јер су доста комплексни. Оба лика, причам о Јулији и Жану, вуку неке трауме из дјетињства, из те фазе одрастања и то се испољава у овом дјелу које је Аугуст  Стриндберг написао, није то без разлога велики свјетски класик. То је тема која говори о међуљудским односима која је увијек актуелна. Једино је Кристина ту негдје рационална, ми смо комплексни ликови. Велики је изазов био радити ову представу.“

Публика ће уживати јер позориште станује код њих!