Прву представу у такмичарском дијелу овогодишњег 62. Фестивала фестивала, на даскама које живот значе, у Културном центру одиграће Театар „Тотал“ из Високог. Пред требињском публиком је „Професионалац“, комад рађен по тексту генијалног Душана Ковачевића, а у режији Јесенка Музаферије и ансамбла.

Представу „Професионалац“ играла су бројна професионална и аматерска позоришта, по истоименом тексту снимљен је и филм, а Височани су је урадили намјенски за културну манифестацију „Дани Заима Музаферије“, која се већ 15 година одржава у овом бх граду.

Њихово читање Ковачевићевог „Професионалца“, кажу, није другачије, Јесенко Музаферија је слиједио оно што је аутор текста написао.

Ништа специјално, како ја знам да уврнем неке текстове. Ја сам овај пут, прилично, слиједио оно што је Ковачевић написао, чак сам слиједио и многе његове дидаскалије. Дакле, класично реалистички постављено, а мене је, иначе, сам текст одушевио. Прво су ми га препоручили моји пријатељи, иначе глумци, Фаик и Џевад, јер су сматрали да су двије главне улоге као створене за њих, што сам и ја послије, читајући текст, видио“, истиче Музаферија.

Текст је доживио као причу о буђењу људскости. То је прича о пензионисаном полицајцу Луки, који долази уреднику издавачке куће Теји и доноси му књигу у којој је 14 поглавља сабрано у 18 година његовог живота, колико га је пратио.

„Наиме, ријеч је о двојици ликова, потпуних антагониста, који се разликују и по занимању, образовању, интелекту, политичким ставовима, итд. Међутим, они су људи који током свог разговора, препирке, свађе, схватају да су врло слични по својим тужним и несретним људским судбинама. Тако да два човјека, од којих је један више пута хтио да убије овога другог, завршавају једним људским загрљајем“, наводи редитељ.

Тај искрени људски загрљај нам, свима, данас много фали и значи!

Зато је представа актуелна, за било које вријеме и за било који простор.

ТРЕБИЊЕ - МЈЕСТО ДРУЖЕЊА И УПОЗНАВАЊА

Јесенко је у Требиње почео долазити још од 1983. године, па је град на Требишњици простор гдје се осјећа као код своје куће.

„И Требиње ми је омогућило да склопим многа лијепа познанства, пријатељства. Између осталог, украсио сам то и једним пријатељством са позориштем из Врања, које сам упознао 2016. године, када су они играли сјајну представу 'Вођа'. Хтио сам да је доведем у Високо, на манифестацију 'Дани Заима Музаферије', али из бројних техничких и финансијских разлога, тада је нисам довео, али смо сљедеће године довели другу представу 'Љубави Џорџа Вашингтона', у којој су играле двије сјајне глумице, од којих је једна у нашој представи коју вечерас играмо, а то је Радмила Ђорђевић.

Она је ту стицајем околности јер је наша глумица Емина Рибић, која је играла улогу Марте у представи 'Професионалац', остала у другом стању тако да смо замолили Радмилу, да научи сцене, које сам јој ја послао Вибером, да бисмо могли да одиграмо представу у Врању. Одиграли смо је тамо, а онда и у Бугојну, и ево сада у Требињу“, каже Музаферија.

ВРАЊАНКА У „ТОТАЛУ“

РАДМИЛА ЂОРЂЕВИЋ, Марта

„Прескочила сам заједнички рад са њима, али сам се опет лијепо осјећала. Марта је једна, рекла бих, намучена, напаћена жена, која је нашла утјеху радећи свој посао у близини човјека који јој је, можда, значио нешто у животу. Али, да не откривамо све, видјећете шта се дешава и са Мартом и са Тејом. Моје усхићење је веће тим прије што сам опет на требињској сцени послије више од 30 година. Ја потичем из врањског позоришта 'Бора Станковић', које је у вријеме када смо били аматерско позориште било у самом врху српског аматеризма. Посљедњи пут сам била овдје са представом 'Путујуће позориште Шопаловић', играла сам Софију, за коју сам и добила награду на фестивалу.

У међувремену је позориште из Врања кренуло у професионалне воде. Изњедрили смо велики број младих људи који се данас баве позориштем, што као редитељи, што као глумци, драматурзи, и производ једног таквог бављења и васпитавања дјеце у позоришту је и представа 'Вођа', која је овдје 2016. године заиста била запажена, освојили смо пет, шест награда. Тада смо обновили пријатељство са позориштем из Високог, јер ми се са њима знамо још од 80-тих година.

Нисам ни слутила да ћу да играм у Театру 'Тотал'. Да ми је то неко рекао прије неколико година, не бих вјеровала. Зато је усхићење и задовољство толико веће”!

ФАИК САЛИХБЕГОВИЋ, Лука

„Ово је, како Лука сам каже, тужна комедија! Ово је представа која кореспондира и сада и онда са временом. Одличан текст Душана Ковачевића, који је тако питак, да када уђеш у улогу он иде сам“.

ПОЗОРИШНИ АМАТЕРИЗАМ ДАНАС

„Ја сам у овим водама 'само' 47 година (смијех)! Аматеризам данас није ни близу онога што је некада био. Током свих ових година никада нисам размишљао о професионалној глуми. Играо сам у неколико филмова, серија, неке мале епизодне улоге. Међутим, ја више волим овако, аматеризам је ипак истинскији. Сигурно, људи који су глумци аматери тај посао раде и срцем и душом. У професионалном позоришту глума је посао, а овако ја могу да бирам, ако ми се не ради, онда не радим, јер ја сам - ветеринар“!

Одлично играње желимо глумцима Театра „Тотал“, а публици да уживају и да их забриде дланови!

Добродошли на 62. Фестивал фестивала!