Сви знају да вечерас у позоришној сали, на Фестивалу фестивала, наступа Позориште „Стеван Сремац“ из Црвенке! А, како! Наравно, ту су наше најаве, на сајту Радио Требиња и редовној Хроници фестивала, али они су синоћ имали и једну специјалну најаву - у требињском популарном „Андерграунду“! Наиме, синоћ је у овом клубу била свирка, међу гостима су били и чланови ансамбла из Црвенке. Причали су са пјевачем, рекли да су глумци и да су дошли на фестивал па их је он одмах громогласно најавио.

„Драги гости, у 20 и 30, у Културном центру дођите на представу „Случајна смрт једног анархисте“ у извођењу Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке! Сви сте добродошли! Требиње је град позоришта и град културе“!

Сви су одушевљено прихватили позив и специјално поздравили драге пријатеље из Србије.

Црвенка нас увијек обрадује новим остварењем! Ове године долазе са комадом „Случајна смрт једног анархисте“, који је према тексту Дарија Фоа, режирао млади Игор Павловић.

Сам плакат обећава, а досадашња остварења која су у Требињу изводили чланови ансамбла из Црвенке, гарант су да ћемо уживати у глумачким бравурама шесточлане екипе, која ће вечерас одиграти ову једноипочасовну трагикомедију.

ЗОРАН РАДУЛОВИЋ, управник полиције

„За мене је велика част и велика срећа доћи у Требиње, међу пријатеље, а посебно ако је Фестивал фестивала у питању, онда је задовољство још много веће.

Игор Павловић се, као режисер, по први пут појављује на Фестивалу фестивала у Требињу. Заправо, он је више режирао у професионалним позориштима. Ово му је први сусрет са црвеначким позориштем. Ми смо Игора запазили гледајући неколико његових представа и учинило нам се да би та сарадња могла бити добра и плодна тако да смо се одлучили да радимо заједно. На основу представа које смо ми раније радили, Игор је сматрао да би било добро и да је право вријеме да се ради „Случајна смрт једног анархисте“, писца, нобеловца Дарија Фоа. Видио је да има добру подјелу и да може да ишчита овај комад како је дуго времена желио. Сам је рекао да му се посрећило што је упознао наше позориште и што смо урадили овај комад“.

ЗАШТО БИ ПУБЛИКА ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА ОВУ ПРЕДСТАВУ?

„Ово је комад који се тиче свих нас, комад наших живота, који се тиче већине становника Европе, посебно земаља које су у транзицији. Ово је прича колико човјек може да буде, на неки начин, да не употријебим грубу ријеч, искоришћен од стране друштва. Сад нам требате, а сад не требате! Отприлике да не откријемо све. То је прича о обичном човјеку и односу друштва, државе, према њему.

Игор Павловић је режирао овај комад тако да не критикује конкретно неки режим, али је комад сам по себи такав. Критикује то - како обичан човјек постане небитан, неважан, како некада не постоји“.

ДОЋИ НА ТРЕБИЊСКИ ФЕСТИВАЛ ЈЕ ВЕЛИКИ УСПЈЕХ

„Очекујемо добар пријем публике у Требињу. Наше позориште је по први пут у Требиње дошло 1977. године и онда смо од 2013. па до сада били ево седам пута, што је за аматерско позориште из једног малог, слатког града, добар статистички скор.

Има на фестивалу сјајних ансамбала, рецимо црногорски представници, па град домаћин, увијек актуелан, са добром глумачком екипом, која дуго година ради, ансамбл из Куле, „Тотал“ из Високог. То су све позоришта која трају и у овим временима када је све мање финансија за културу, мислим да је велики подвиг опстати, а не направити добру, да кажем, можда и полупрофесионалну продукцију, и појавити се на овом фестивалу.

Доћи на требињски фестивал је велики, велики успјех“!

ПОСЕБНЕ ПОХВАЛЕ ЗА ПЛАКАТ

„Плакат је радио Лука Батинић, који завршава графички дизајн на Академији ликовних умјетности у Новом Саду. Цвијета (Јовановић Мучалица) и ја смо одлучили да му дамо шансу да ове године он уради плакат. И то је за њега била велика част. Мислим да је дао одлично рјешење“!

О УЛОЗИ

„Сви носимо ову представу. То је једна дивна шесторка. Јако волим своје колеге који ће вечерас бити са мном на сцени. Ми смо тимски играчи и то је најбитније. Била ми је част када ми је Игор Павловић повјерио улогу управника полиције. Вјерујем у то да је он осјетио да ја то могу да урадим и изнесем. Оно што је он примијетио код мене, а то ми је рекао и први редитељ 1996. године, да је мени позориште страст која не попушта. Ваљда вјерује у мене, па вјерујем и ја“!  

ЦВИЈЕТА ЈОВАНОВИЋ МУЧАЛИЦА, Лудак

„Имали смо подјелу да нам Лудака игра мушкарац, то није било спорно, али у тексту је потпуно свеједно да ли је глумац мушко или женско. Ми смо много, као и обично, истраживали о писцу, наставку текста, а један од разлога зашто је Игор инсистирао да женско игра лудака, је поштовање према супрузи Дарија Фоа, која је била глумица и са њим наступала.

Мени је било веома тешко и изазовно! Заиста сам се намучила, али слатко намучила. Игор је, иначе, редитељ који је веома захтјеван, много даје али много и тражи. Дуго ми је требало да „укачим“ то што треба. Чак сам у једном моменту помислила - не ја ово нећу моћи, ја вас кочим. Међутим, као и увијек када радиш представу, деси се тај дан када се коцкице посложе. Осим много текста који је требало савладати, што ми је било јако тешко, ту је и физичка радња. Игор је доста радио на сценском покрету, па је требало водити рачуна о дикцији, артикулацији, баш један сложен посао. Пробе су нам трајале пет,шест сати сваки дан, с тим да сам ја добијала и домаће задатке. Тако да сам ја 24 сата била ЛУДАК“!

ИЛИ СИ ЕКИПА ИЛИ НИСИ!

„Ми смо већ у договорима за идућу сезону. Знамо ко ће радиити, не знамо шта ћемо радити. Све зависи од глумачких поставки. Не волимо да нам редитељ намеће текст. Он дође, упозна нас и види чиме располаже те сезоне. Донесе три предлошка и онда заједно одлучимо шта ћемо.

Ми смо екипа која ради све. Ја сам у позоришту од своје осме године. Чак сам и трудноће износила у позоришту. Знамо све, да намјестимо музику, сценографију, поставимо свјетло. Та колективна игра и колективни дух, не само на сцени него и ван сцене, је јако битан. Ми смо као једна породица. Увијек је живо, и када се посвађамо, све пршти, али прође. Ми смо у сваком погледу пуни живота“.

НЕКА СЕ ДЕСИ ПОЗОРИШТЕ

„Не желим да имам притисак да испунимо очекивања. Трудим се да одиграм како требам и мислим искључиво о томе. Мислим да имамо добру представу. Дивно је што смо побједници републичког фестивала, али то не мора ништа да значи. Заправо, позориште је тренутак нечега живог. Све зависи од нашег вечерашњег играња. Само да се вечерас деси позориште“!

Шта на крају да напишем, осим - пожурите вечерас у позориште да заузмете своје мјесто, јер ће сала, сигурна сам, бити дупке пуна!

Уживајте!