Најбољу представу овогодишњег бјелопољског 49. Фестивала аматерских позоришта Црне Горе гледаћемо вечерас у Културном центру у извођењу Друштва социолога Црне Горе и Центра за културу Мојковац.

„Драга Јелена Сергејевна“ је представа коју је, према тексту Људмиле Разумовске, адаптирао и режирао Филип Меденица.

Меденица тумачи и главу улогу, Волођу!

„Ово је мој трећи режисерски покушај са овим дјелом, имамо два пропала и овај побједнички који нас је довео у Требиње.

Као што ће сваки режисер рећи, вјероватно је актуелност текста, универзалност, била пресудна, што смо се одлучили баш за њега, а плус нешто лично што нас за њега веже, а то су ови пропали покушаји. Наравно и оно што он носи у себи, а то су ликови који су контрадикторни, који имају изузетне моралне висине, а изузетно дубоке падове.

Увијек ће овај текст бити данашње вријеме. Ако је текст квалитетан може да се постави у било које вријеме. Само треба наћи праву нит, идеју, како то да повежете са тренутком, а можда чак и не треба да се то ради“.

ИАКО ЈЕ ДАН ЛИЈЕП СВЕ ЈЕ СУМОРНО

„Врло смо груби, бескрупулозни, подли - звучи суморно и мрачно иако је дан лијеп, али људи су у суштини такви. Ми много волимо да мислимо о себи све најбоље, да смо лијепи, да смо допадљиви, да су жене најљепше и да су мушкарци најјачи. Истина је другачија и то не желимо да чујемо о себи! А, овакве ситуације какве се дешавају у тексту, овакве ноћи као у представи стављају на тест све оно што мислимо о себи и колико смо спремни да идемо за оним за чиме мислимо да треба да идемо, макар то било погрешно“.

БИЉАНА РАДОВИЋ, Јелена Сергејевна

„Ако изузмемо, друштвени и временски контекст у коме је сама драма 'Драга Јелена Сергејевна' створена и онај контекст у коме је пуштена у јавност и реализована у позоришту, лик Јелене је дефинитивно нешто што обиљежава сукоб идеологија, генерација, и на крају полова. Она је оно што можемо да видимо у свакој жени коју познајемо. Искључиво, акцентујем жени! То из простог разлога што је Јелена лик који је окован друштвеним нормама и вриједностима које су јој наметнуте, а у суштини је дијаметрално супротна од тога. И таква окована, она, вјерује у те наметнуте вриједности, а истовремено испод те подлоге она се сукобљава са тим вриједностима и нормама. Она је на самом почетку таква да све прихвата. Послије је жена која је почела помало да се ослобађа и да излази из своје улоге. Она је, иначе, професорица математике“.

ПЕТАР МИХАЈЛОВИЋ, асистент режије и музика

О ФЕСТИВАЛУ

Петар је био „извидница“ мојковачког позоришта, дошао је неколико дана прије остатка екипе у Требиње и био у прилици да гледа и остварења која су играна првих фестивалских дана.

„Занимљив је овогодишњи фестивал, разнолик. Посебно је занимљив поетски театар, али ја бих издвојио македонску представу, која је, по мом укусу, била најбоља до сада“.

У представи, која траје сат и 45 минута, сазнаћемо какви смо ми то људи и шта смо све спремни да урадимо зарад личне користи!

Очигледно ћемо вечерас добити једну позоришну лекцију о људским (без)вриједностима?