Сриједа, 20. jул КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова
ЈУ Центар за културу „Војислав Булатовић - Струњо“
БЈЕЛОПОЉСКО ПОЗОРИШТЕ
„ДАНИЛО“
Текст и режија: Драган Копривица
/Трајање: 60 минута/
Играју:
Слађана Бубања Мердовић - мајка
Јусуф Бајрамспахић - отац Едуард
Милица Јеремић/ Сара Kургаш - кћерка
Предраг Вукојевић - Данило Киш
Михаило Дробњак - млади Данило Киш
Сања Ћировић - Едит
Нела Терзић - фројлајн Вајс
Сара Kургаш/Милица Јеремић - мајка Едитина
Дизајн свјетла: Владо Томовић
Сценографија, дизајн звука, избор музике: Миливоје Kовачевић
О позоришту: ЈУ Центар за културу „Војислав Булатовић - Струњо“ БЈЕЛОПОЉСКО ПОЗОРИШТЕ
Бјелопољско позориште има стогодишњу традицију и дјелује под окриљем ЈУ Центар за културу ''Војислав Булатовић Струњо''.
Сценска дешавања у Бјелопољском позоришту имала су протеклих деценија изузетан значај у позоришној култури не само Бијелог Поља него и Црне Горе. Својом изражајном свјежином и изворношћу допирало је до изузетних вриједности сценског стваралаштва, обраћајући се публици на свој, класичан или истраживачки начин. У стогодишњој дјелатности Бјелопољског позоришта постоји обиље драгоцјених свједочења, документарних записа и фотографија која говоре о изузетној прошлости и резултатима извођених представа у Бијелом Пољу и другим градовима Црне Горе и земаља окружења. Активност овог позоришта уздиже се до откривалачких вриједности у нашој позоришној култури, и велики је доказ улоге позоришта у обогаћивању наше друштвене свијести, а посебно свијести младих генерација. Све ово је импресиван и рјечит спомен који је протеклих деценија Бјелопољско позориште подигло себи и свом граду. Наравно, и данас наставља традицију позоришне умјетности.
У Бијелом Пољу се више од пола вијека одржава позоришна светковина, уједно и најстарији фестивал у Црној Гори - Фестивал драмских аматера Црне Горе. Овај Фестивал је права ризница стваралаштва и стваралаца из љубави, који остављају снажан траг у црногорској позоришној култури.
Дјечија сцена постоји више од пола вијека и иза себе има сјајне резултате. Позориште од 2002. године постаје богатије, отвара Позоришну радионицу која годишње пласира пет до осам представа. Однедавно у оквиру Бјелопољског позоришта, односно у оквиру ЈУ Центар за културу ''Војислав Булатовић Струњо'', дјелује и Драмски студио.
Бјелопољско позориште је репрезентовало свој град и државу више од стотину пута на републичким, међурепубличким, савезним и међународним фестивалима. На поменутим фестивалима освојило је бројне награде.
Посљедњих година Бјелопољско позориште дјелује као продуцентско позориште и иза себе има низ изузетно успјешних професионалних представа од којих се издвајају: ''Омер- паша Латас'', ''Вечера будала'' (копродукцијска представа), ''Зорај'', ''Дервиш и смрт'', ''Бихорци'', ''Црвени петао лети према небу'', ''Хасанагиница'', ''Персона'' (копродукцијска представа), ''Медвјед и просидба'', ''Ифигенија'' (копродукцијска представа) и др.
О представи
„ДАНИЛО“
У свом драмском штиву, мелодрами о великом Данилу Kишу, аутор текста, Драган Kопривица, за основ ове сторије узео је неке детаље из живота Kиша, стављајући акценат на судбину његове мајке, Црногорке, Милице Драгићевић са Цетиња, која се у Војводини удала за свог супруга јеврејског поријекла, Едуарда Kиша.
На фактографске податке и стварне ликове Kопривица је надоградио своју драмску причу о моралној снази патријархалне фамилије, о бескрајној, до једног трена непомућеној породичној хармонији и љубави, након чега долази до изненадног процеса алијенације оца породице од својих најдражих.
Тај раскол, у којем је отац, у духу грчке трагедије, без кривице крив, развија се до катарзичних стања ликова драме, чиме се велича значај породице, њена моћна кохезија, као и љубав према Црној Гори, вјечној матици, којој се увијек изнова треба враћати као митској прапостојбини и духовном стожеру. У духу теорије отвореног дјела, Kопривица на крају оставља питање кривице отвореним, при чему ликове мајке, оца и кћерке маестрално играју Слађана Бубања Мердовић, Јусуф Бајрамспахић и, у алтернацији, младе, изузетно талентоване Милица Јеремић и Сара Kургаш. Посебан печат овом комаду дао је Предраг Вукојевић у лику Данила Kиша.
Исказујући и свој став о драмској динамици, Kопривица је представу свео у шездесет минута, који се градативно нижу до катарзичног стања покушаја спознаје проклетства, које се надвило над некад срећном породицом.
О редитељу
Проф. др Драган Kопривица рођен је у Никшићу 1953. године. На Филолошком факултету у Београду магистрирао је на Чехову, а на Филозофском факултету у Никшићу докторирао на Леонову. Из руске књижевности има објављене студије, међу којима и „Руски писци нобеловци“. За Сабрана дјела Чехова 1989. превео је драму „Три сестре“, а 2018. године с руског превео роман „Гост“ Александра Проханова.
Kопривица је пензионисан у звању редовног професора универзитета, био је посланик у Савезној скупштини СРЈ, и посланик у Скупштини Републике Црне Горе. Живи у Подгорици. Афирмисани је прозни и драмски писац, ТВ-сценариста, пјесник, афористичар, књижевни и позоришни критичар и есејист.
Бави се режијом у експерименталном позоришту (вербални и невербални театар). Досад је режирао преко двадесет комада, већином по својим текстовима и идејама. Представе су му игране у већини градова Црне Горе, на фестивалима у Црној Гори, Србији, Хрватској, Словенији, Македонији, као и у Чешкој (Праг) и Египту (Kаиро).
Четвороструки је побједник Међународног Фестивала фестивала у Требињу, гдјее се такмиче најбоље аматерске представе држава са еx-Ју простора (2004, 2006, 2010. и 2012. године).
Аутор је сценарија ТВ серије „Ориђинали“, у девет епизода, у режији Живка Николића, емитоване на ТВЦГ током 1996. године, а на истој телевизији екранизована је и ТВ-серија Kопривице „Доктори код Боланџе“ 2002. у режији Слободана Шћепановића.
Kопривица је добитник више књижевних признања: „Исак Самоковлија“, „Бранко Ћопић“, „Ристо Ратковић“, „Сатиричар године“ („Типар“) на Данима хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима, добитник је „Доситејеве повеље“, награда „Марко Миљанов“ и „Душан Kостић“; на Међународном, 19. Фестивалу црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду 2018. године, књига афоризама „Етида у ЦГ-молу“ проглашена је за књигу године.
За исту књигу Kопривица је у фебруару 2019. добио и најугледније признање за хумор и сатиру на екс-ју простору, „Радоје Домановић“ – „Екселенција сатире“, Удружења књижевника Србије, које се додјељује најбољим страним сатиричарима у 2018. години. У марту исте године за „Етиду у ЦГ-молу“ добио је и највише признање БАK-а (Београдски афористички круг) „Раде Јовановић“, које му је додијељено у УKС 15. марта 2019.
Kопривица је и добитник угледног међународног признања за књижевност „Наџи Наман“ (Либан), за 2021. годину, у високој категорији „Почасне награде за укупан стваралачки рад“, а добитник је и признања града Никшића „18. септембар“.
Објавио је преко десет књига (проза, поезија, драме, афоризми, есеји, књижевна критика), међу којима и пет књига афоризама, а у припреми је шеста, финална, и Изабране пјесме. Kопривица ради на новим књигама афоризама и поезије, као и новим драмским пројектима у Бијелом Пољу и Подгорици.
