Уторак, 26. jул КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова
Градско позориште Требиње
Игор Сврдлин: „Замало пред вратима“
Режија: Дарко Куртовић
/Трајање 75 минута/
Играју:
Дарко Куртовић, Игор Сврдлин, Зоран Јакшић, Мирјана Бокун, Владимир Самарџић, Бојан Нинковић, Јефимија От
Костим и сценографија: Милица Јеремић Телебак;
Ауторска музика: Јован Вучур;
Продуцент: Маријана Гудељ;
Координатор: Лазарела Миљковић;
Техника: Борис Глушац, Давид Попадић и Војислав Елез;
Визуелни идентитет представе: Јован Видаковић
О ПОЗОРИШТУ
Требиње има богату позоришну традицију. У једном историјском моменту, тачније педесетих и шездесетих година XX вијека, ту је дјеловало и професионално „Народно позориште Требиње“.
По гашењу „Народног позоришта“ позоришно стваралаштво наставља се под окриљем KУД-а „Васо Мискин Црни“ све до 1992. године. У овом периоду, тадашњи требињски аматери, Момо Бркић, а нешто касније и Наташа Нинковић, доносе Требињу најзначајније награде тог времена, Златне маске за глумачка остварења, добијене на Савезном фестивалу драмских аматера Југославије.
Занимљиво је поменути да се у другој половини осамдесетих година, на извјестан начин ствара и дешава требињски култ позоришта. Интезивира се позоришни живот града. Значајно се умножава продукција, а поред позоришта при KУД-у интезивно дјелују независне трупе „Алтернатива Риноцервус“ и „Вирус“, окупљајући велики број ентузијаста и постављајући значајан број драмских дијела. У том периоду играју се представе најразличитих жанрова, приређују разноврсни, у то вријеме називани колажни програми, као и програми поетског и невербалног театра, музичко сценски перформанси са драмским предзнаком...
Док се представе и други програми изводе, поред сала тададшњих Дома културе и Дома омладине, у галерији Веритас, башти ресторана Бежиград, Беговој кући, градском парку, купалишту Бање и другим просторима.
Ни несрећни догађаји деведесетих година нису у потпуности утихнули аматерски ентузијазам и глас позоришта у Требињу. У тим, ратним годинама дјелује, а у складу са могућностима организује и гостовања, позоришна трупа „Слово“. „Слово“ ствара и у поратним годинама, а у стваралаштву им се придружује Kултурна сцена „Мале ствари“ која почетком XXI вијека и постепеним гашењем „Слова“, у периоду до формирања Градског позоришта, преузима и веома успјешно дјелује остварујући значајне резултате. Резултат њиховог рада нарочито се огледа успјехом представе „Дон Kихот“ (Михаил Булгаков), у режији Мирослава Трифуновића, која уз четири награде, Златне маске, осваја и Златну маску за најбољу представу 2007. године на Фестивалу Фестивала (насљедник Фестивала драмских аматера Југославије), као и до тада првој побједи неког требињског позоришта на БиХ фестивалу ФЕДРА (својевремено кровни, а сада фестивал најбољих селектованих БиХ аматерских представа) 2008. године, са представом „Ухо, око, образ, тртица...“ по мотивима једночинки Музе Павлове, а у режији Жељка Милошевића.
Градско позориште Требиње основано је 2009. године при ЈУ Центар за информисање и културу, а од 2013. године дјелује у оквиру ЈУ Kултурни центар Требиње.
Градско позориште Требиње, с обзиром на кратак вијек постојања, под овим именом добитник је бројних награда, а као најзначајнији успјех, када су награде у питању, издвајамо побједничке представе фестивалу ФЕДРА „Лаки комад“ (Небојша Ромчевић) 2012. у режији Жељка Милошевића и „Писац позоришне историје“ (Љубомира Ђурковића) 2017. у режији Слободана Маруновића, док је представа Шева или славуј (Ефраим Kишон) у режији Жељка Милошевића, освојила пет Златних маски, а овјенчала се и оном најзначајнијом, Златном маском за најбољу представу у цјелини 2009. године на Фестивалу Фестивала.
Градско позориште ЈУ Kултурног центра Требиње, поред редовног поклањања пажње аматеризму, имало је и пар успјешних продукцијских „излета“ реализујући представе са професионалним префиксом.
О ПРЕДСТАВИ
Прича о позоришном аматеризму испричана из угла глумаца који очајнички желе направити представу, а рок за завршетак је свега неколико дана... Ентузијазам није довољан, штавише, он постаје препрека оног тренутка када емоције потпуно истисну рацио... Kреће готово суманута позоришна авантура у којој се смјењују драмске слике неостварених жеља и неодиграних представа, слике збиље и позоришне игре, а како вријеме одмиче ансамбл је све даљи од коначног производа - представе која ће конкурисати на фестивале и играти се на радост бројне публике... Публика присуствује позоришном чину који то није и прати глумце који у својој занесености нису свјесни да је њихова потрага за позоришним чином најсличнија бекетовском чекању Годоа који неће доћи... Драмски комад је инспирисан истинитим догађајем који се збио у касно прољеће 2021. године, а све осим тог догађаја је измаштано (или ипак није?!)
.jpg)
