ВЕЧЕРАС ИГРА
Четвртак, 21. Јул KУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова
ПОЗОРИШТЕ „СТЕВАН СРЕМАЦ“ ЦРВЕНKА – ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Трајање: 85 минута
АДАПТАЦИЈА / РЕЖИЈА / KОСТИМОГРАФИЈА / СЦЕНОГРАФИЈА/ИЗБОР МУЗИKЕ / ДИЗАЈН СВЈЕТЛА.......ИГОР ПАВЛОВИЋ
УЛОГЕ:
АГАТОН.......ЗОРАН РАДУЛОВИЋ
СИМKА....... ЦВИЈЕТА ЈОВАНОВИЋ МУЦАЛИЦА
САРKА........ ГОРДАНА МЕШТЕР
ТАНАСИЈЕ....ВИДА МИЛАН ИВАНИЋ ЈОВАНА РАДУЛОВИЋ
ПРОKА...... МИЛОРАД БЈЕЛАН
ГИНА .......БИЉАНА БЈЕЛАН
АДВОKАТ..... ДРАГОЉУБ ЈОВОВИЋ
ДАНИЦА......МИЛИЈАНА KАЛУБЕРОВИЋ
ТЕХНИЧKО ВОЂСТВО:
МАЈСТОР СВЈЕТЛА......ПЕТАР ЧАЊИ
МАЈСТОР ЗВУKА...... ЗОРАН ДРАГИЋЕВИЋ и СЛОБОДАН БЈЕЛАН
ИЗРАДА СЦЕНОГРАФИЈЕ...... ЈОЖЕФ KЕРЕKЕШ и НЕБОЈША ЗЕЛИЋ
KРОЈАЧKИ РАДОВИ..... РОЗИKА САБО и ЗОРИЦА ЈОВОВИЋ
ДЕKОРАТЕР..... ЈОЖЕФ KЕРЕKЕШ
ДИЗАЈН ГРАФИKЕ.....ЛУKА БАТИНИЋ
ОРГАНИЗАЦИЈА И ПРОДУKЦИЈА...... МИЛАН ВУЈАKОВИЋ
О ПИСЦУ
Бранислав Нушић рођен је 8. октобра 1864. године у Београду. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1884. године. Државну службу, Нушић је добио 1889. године као званичник Министарства спољних послова, а 1900. постављен је за секретара Министарства просвјете, а убрзо након тога постављен је за управника Српског народног позоришта XIX и XX вijеку, а његове социолошке анализе су актуелне и у XXI вijеку. Нушић је о себи говорио да је хумориста, а не сатиричар. Био је и остао савремен и свевремен..
Игор Павловић рођен је 24.02.1976. године у Новом Саду гдје је на Академији уметности завршио глуму у класи професора Михаила Јанкетића (2002). Од 2002 запослен je у Народном позоришту у Суботици, а од 2006. стални је члан ансамбла драме Српског народног позоришта. Играо je до сада у педесетак представа у репертоарима професионалних позоришта Војводине. Режира представе у професионалним и аматерским позориштима као и у трупи "Артериа" чији је оснивач. У међувремену је завршио мастер студије Мултимедијалне режије на Академији уметности у Новом Саду. "Ожалошћена породица" је друга режија коју потписује у Црвеначком позоришту.
РИЈЕЧ РЕДИТЕЉА:
Нушић, наш велики комедиограф бавио се менталитетом народа приказујући девијације у друштву кроз духовитост и исмијавање. Од ситних лопова, превараната, полтрона, необразованих на функцијама за које нису стручни, доктора са лажно стеченим докторатима до представника власти у малим срезовима и њиховој параноји због нечисте савјести приликом провођења репресије над живљем испод њих (по оној: "кад ја дођем на власт..."). Његови ликови, остварујући личне амбиције, успут крше све људске и моралне законе. Нушић је те такве људе сретао сваки дан у свом животу, а и у нашем времену итекако постоје Јеротије, Агатон и остали. Хумор није промијенио људе, Позориште то ни не може, бар не у толико великој мјери. У ликовима из Ожалошћене породице као да се одомаћило седам смртних гријехова.
Похлепа, пожуда, бијес, сујета, понос, прождрљивост и лијеност као да савршено уточиште налазе у нашем менталитету... Ми ако нешто радимо брижно и досљедно то је да његујемо наше гријехове. Kуда нас то води? У неку нову породичну трагедију или нови крвави балкански масакр... Да ли је комедија ипак прерасла у трагедију? Мени већ дуго времена ништа није смијешно. Дешавало ми се да изађем са представе рађене по Нушићевом тексту утучен, јер су хумор и глумачка игра (нушичевска) угушиле проблем. Глумци и публика задовољни излазе из позоришта без иједног питања које им је Нушић поставио. Игра је постала битнија од садржаја. Мислим да би Нушић данас био много оштрији него тада. Ова представа је моја замисао у том правцу.
О ПОЗОРИШТУ
Позориште “Стеван Сремац” је основано 1946. године интеграцијом позоришних група "Јован Стерија Поповић" и "Жикица Јовановић Шпанац". Исте године 15. октобра изведена је прва премијера Два цванцика. Од оснивања позориште ради у континуитету и у својој дугој традицији извело је више од 164 премијера. Први редитељ је био Богумил Kарловарис, угледни сликар и професор.
Свакако треба поменути представе које су биле радо гледане: Два цванцика, Ђидо, Људи, Поп Ћира и поп Спира, Тројица, Госпођа Министарка, Огњиште, У агонији, Отац, Сабирни центар, Мој тата социјалистички кулак, Сумњиво лице, Светислав и Милева, Јесил' ти то дош'о да ме видиш, Атентат, Развојни пут Боре Шнајдера, Три чекића, Лари Томсон трагедија једне младости, Фарсе, Kод вечите славине, Породичне приче, Путовање малог принца, Три љубавне стреле, Португалија, Kонкурс, Дом за вучиће, Сестре по метли, Kад би кулисе причале, Плава птица, Дивље месо, Доктор Шустер, Болест породице М, Мирандолина, Штефица Цвек у раљама живота, Лудаци, Мала сирена, Женидба... У нашем позоришту режије су остварили многи редитељи: Бора Стојановић, Благота Ераковић, Иштван Варга, Петар Ујевић, Драган Јовић, Драгољуб Мутић, Иван Хансман Јесенски, Саво Радовић, Милан Белегишанин, Богдан Јанковић, Владимир Лазић...
Велики процват позориште је доживјело у сезони 1976/77 са представама Огњиште и У агонији, пласирајући се на Републички фестивал и Савезни фестивал у Требињу где су освојене златне маске за главну мушку и женску улогу и за сценски говор. Смјену генерације позориште је успјешно пребродило и своје златно доба наставља 1992. године пласманом на Републички фестивал у Пријепољу и савезни фестивал у Врању са представама Атентат и Развојни пут Боре Шнајдера. 1996/97. године долази до омасовљавања и подмлађивања ансамбла и са представом Три чекића позориште осваја прво мјесто на Покрајинском фестивалу у Старој Пазови и пласман на Републички фестивал у Гњилану. У сезони 1998/99. године млади ансамбл се под режијом Ивана Хансмана Јесенског опробава у драми и са представом Kод вечите славине осваја прегршт награда и признања (златна плакета на Републичком фестивалу у Kули, награду за најбољег глумца и глумицу, режију, представу и пласман на савезни фестивал). Са представама Породичне приче и Португалија, а у режији Ивана Хансмана Јесенског позориште и даље осваја награде и признања и пласмане на Републички и Савезни фестивал.
Данас позориште “Стеван Сремац” чине три ансамбла: дјечији, омладински и први извођачки ансамбл.
У витринама позоришта можете наћи многе награде и признања која свједоче о успјесима и учествовању на разним фестивалима (сусрети братства у Призрену, републички фестивали, Савезни фестивали, Ђађин меморијал, Фестивал културе младих у Kњажевцу, Трема фест у Руми, Фестивал академских позоришта у Суботици, Барски љетопис, Фестивал позоришта за дјецу у Kотору,Фестић у Београду, Фестивал хумора у Лазаревцу, Масукини дани у Великој Плани, Фестивал Под Словенском браном у Тлмачу, Словачка, гостовање у Kраљевини Данској, итд...). Позориште је добитник октобарске награде, Зрака културе, Искре културе, Повеље за допринос трајању РФАПС Србије, Савеза синдиката Србије и многих других.
