МИРОСЛАВ БЕНКА, редитељ /предсједник/

Доц. дипл. редитељ Мирослав Бенка (Ашања, Срем, 22. април 1956) је српски сценариста, редитељ, глумац, дизајнер и педагог. Завршио је средњу Школу за примењене уметности у Новом Саду, дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду и режију на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду.

Kао педагог предавао је на Високој школи за драмске уметности (Academy of Performing Arts in Bratislava) у Братислави и Интернационалном универзитету у Новом Пазару. Бенка је обављао и низ друштвених функција: био је запослен као редитељ, умјетнички директор и директор позоришта и позоришних фестивала у Републици Србији и Републици Словачкој и био члан радне групе за Интеркултурни дијалог при Министарству културе Србије.

Режирао је позоришне представе, радио драме, ТВ емисије, документарне филмове, музичке спотове и мултимедијалне програме, у земљи и иностранству.

Његове представе су извођене на Београдском интернационалном театарском фестивалу - БИТЕФ-у,  Стеријином позорју, ИНФАНТ-у, на сарајевском МЕСС-у, љубљанском Ex Pontu, Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, Сусрету професионалних позоришта Војводине,  Вршачкој позоришној јесени, „Данима комедије“ у Јагодини, Сусретима „Јоаким Вујић“, „ЈоакимФесту“ у Kрагујевцу, „Данима Зорана Радмиловића“ у Зајечару, „Нушићевим данима“ у Смедереву, „Макарском лету“ у Макарској, „Позоришним играма БиХ“ у Јајцу, позоришном фестивалу "Fest - Fish" у граду Прешов, Међународном позоришном фестивалу „Divadelna Nitra“, BojniceFest-у, Фестивалу најбољих словачких инсценација „Додири и спојеви“  у Словачкој, Европској престоници културе (Košice 2013 – European Capital of Culture), Међународном позоришном фестивалу у Kотору,  Херцегновском фестивалу, као и на међународним позоришним фестивалима у Аустрији, Словачкој, Мађарској, Румунији, Норвешкој, Финској, Египту и Ирану. За свој рад био је награђиван у земљи и иностранству.

Мирослав Бенка готово у свим својим режијама је аутор и тотал-дизајна. Излагао је на Светској изложби сценског дизајна и опреме, 9. Прашком квадријеналу (Prague Quadrennial 1999), у Прагу, затим „Наши у Прагу“ (Галерија „Прогрес“, 1999) у Београду, Новопримљени чланови УЛУПУДС-а (Галерија „Сингидунум“, 2000) у Београду, Југословенском бијеналу сценског дизајна 3. и 4. YUSTAT-у (Музеј примењених уметности, 2000, 2002) у Београду, на 12. Тријеналу позоришне сценографије и костимографије (Музеј Војводине, 2001) у Новом Саду.

 

ДИМИТРИЈЕ ЈОВАНОВИЋ, редитељ /члан/

Дипломирао је 1970. године позоришну режију на Позоришној академији у Београду, у класи професора др Хуга Клајна, са представом „Странац“ Албера Камија на сцени „Бојан Ступица“ Југословенског драмског позоришта.

Од 1974. године је стални редитељ Југословенског драмског позоришта. На сцени овог позоришта режирао је, између осталих, „Беле ракете лете на Амстердам“ В. Зупана, „Насловну страну“ Хехта и Мекартура, „Лето“ Едварда Бонда, „Дуго путовање у ноћ“ Јуџина О'Нила, „Велику ауто трку“ Жоржа Фејдоа, „Кнез Павле“ Слободана Селенића, „Кнез Михаило“ Светлане Велмар-Јанковић, „Вишњик“ А.П. Чехова...

Редовно гостује и на другим професионалним сценама у Београду, Сомбору, Кикинди, Новом Саду, Дубровнику...

Изван ЈДП запажене су му режије „Арсеник и старе чипке“, Џорџа Кесерлинга, „Сви моји синови“ Артура Милера, „Мајстор“ Роналда Харвуда, „Приватни животи“ Ноела Хауарда, као и мјузикл „Пољуби ме Кејт“ са ансамблом Театра на Теразијама.

Режирао је више телевизијских драма домаћих аутора, као што су Пекић, Шеврлић, Ћировић, Јоргачевић...

Бавио се и педагошким радом као ванредни професор на факултету Академија уметности у Београду.

Неко вријеме провео је на усавршавању у Великој Британији и САД.

ЖЕЉКО ХУБАЧ, драмски писац /члан/

Рођен је у Тузли, 1967. године, а одрастао у Зеници и Лесковцу. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, 1996. на одсјеку Драматургија.

Његови драмски комади су до сада 41 пут премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији, Бугарској, Хрватској, Босни и Херцеговини, Јапану, Руској Федерацији и репризирани више од 1.000 пута.

Представе рађене по његовим драмама биле су у селекцији више од 40 домаћих и иностраних позоришних фестивала и освојиле су више од 50 награда. Представе рађене по његовим адаптацијама освајале су награде на значајним фестивалима, међу којима су Град-театар Будва, Сплитско лето, Фестивал камерног театра „Ристо Шишков“ у Струмици, Фестивал црногорског театра, Интернационални театарски фестивал у Пекингу и др.

За драмске текстове Жељко Хубач је награђиван 10 пута у земљи и иностранству (Награда за најбољи драмски текст на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1994, Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 1996. и 1998, Награда за најбољи текст на Фестивалу луткарских позоришта Србије 2002, Награда за најбољи комедиографски текст на Данима комедије 2004, Награда за најбољи савремени драмски текст на Сусретима позоришта/казалишта БиХ 2010 и др.)

Добитник је Награде Народног позоришта у Београду за уметнички и радни допринос 2010. и Октобарске награде града Лесковца 2016. године.

Драме су му превођене на енглески, њемачки, руски, бугарски, пољски и јапански језик. У издању КИЗ Алтере и Шабачког позоришта објавио је књигу драма "Бизарно" 2012. године.

Као драматург је радио у значајним театрима у Србији и региону.

Професионално се бави и позоришном режијом. Аутор је већег броја реализованих телевизијских емисија, два играна серијала и једне ТВ драме.

Писао је позоришну критику за дневни лист „Данас“. Објављивао је театролошке есеје у домаћим и иностраним часописима. Члан је српских секција ИАТЦ-а (Међународног удружења позоришних критичара и театролога) и ИТИ-а (Међународног театарског института). Дугогодишњи је новинар и колумниста, оснивач је и главни уредник "Позоришних новина". Члан је НУНС-а.

Био је уредник издања Музеја позоришне уметности Србије и позоришног часописа „Театрон“, главни уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду и драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Тренутно је драматург Народног позоришта у Београду.

ВОДИТЕЉ РАЗГОВОРА О ФЕСТИВАЛСКИМ ПРЕДСТАВАМА

БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ (1948, Београд) - драматург, филмолог, историчар филма и редитељ, професор анализе филма, оснивач и главни уредник филмског часописа "Филмограф". Члан Европске филмске академије (ЕФА, Берлин). Дипломирао је драматургију на ФДУ са највишом оцјеном, а специјализовао се на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и Центру за мир и развој Универзитета мира Уједињених нација у Београду. Предавао је на домаћим, америчким и кинеским универзитетима. Гостујући је професор на Ђилин институту за филмску анимацију, Чангчун, НР Кина. Предсједник је АСИФА Србијe и члан Извршног одбора ове свјетске организације за анимирани филм, као и предсједник огранка ФИПРЕСЦИ (Међународна организација филмске критике) за Србију. Филмски критичар и колумниста дневног листа "Вечерње новости" и недељника "Печат".

Филмологијом антрополошко-структуралистичког усмјерења бави се више од четири деценије. Објавио је више од сто студија о филму у земљи и иностранству и шест књига и монографија. Носилац награда "Златно перо за најбољу филмску критику" Института за филм (у дневном листу "Политика Експрес") и "Златно перо за најбољу књигу о филму" истог Института (за књигу "Читање светла"), Награде УФУС-а за филмологију (за студију "Између Диониса и Сизифа"), високог међународног признања "Достојевски" (за књигу "Српска авангарда и филм") и других награда, међу којима и "Златног беочуга" за трајни допринос култури Београда и Вукове награде за трајни допринос култури Србије. "Водећи српски теоретичар филма. У потпуности влада свим дисциплинама науке о филму, антрополог који ту науку познаје на највишем нивоу, упућен у историју, психоанализу, лингвистику, структурализам, семиологију и књижевност" пише у "Енциклопедији српског филма" Томислав Гаврић.

Био је управник Музеја Југословенске кинотеке, уредник програмског блока у Радио телевизији Србије и уредник филмског програма ТВ Политика. Члан је Предсједништва Академије филмске уметности и науке Србије и предсједник њеног Одбора за филмологију и историју филма. Као оснивач и директор Српског филмолошког центра, руководи пројектом "Историја српског филма".

Зечевићева драмска дјела извођена су на професионалним сценама Београда и Србије. Као драмски писац, награђен Нушићевом наградом Удружења драмских писаца Србије (за јело "Пивара") и наградом „Јоаким Вујић“ за најбољи драмски текст (за драму "1918"). Члан Предсједништва Удружења драмских писаца Србије (библиографија драма за позориште и радио у књизи др Петра Волка "Писци националног театра").

Као филмски и телевизијски сценариста и редитељ, остварио преко сто документарних и играних филмских пројеката. Награђен Годишњом наградом Радио-телевизије Србије као коаутор најуспешнијег пројекта сезоне (документарна тв серија "Југославија у рату 1941-1945", 40 епизода) и Специјалном наградом жирија филмског фестивала "Златни витез" у Москви као аутор дугометражног документарног филма "Истина о 27. марту". Члан Предсједништва Удружења филмских уметника Србије и потпредсједник Координационог одбора уметничких удружења Србије.

 

ВОДИТЕЉ МАСТЕР КЛАСА ЗА МЛАДЕ РЕДИТЕЉЕ

ЕГОН САВИН, редитељ

Рођен је у Сарајеву 1955. године. Диплoмирao је 1991. гoдинe нa Кaтeдри зa пoзoришну и рaдиo рeжију, у клaси прoфeсoрa Дeјaнa Мијaчa на Фaкултeту дрaмских умeтнoсти.

Прeдaјe нa Фaкултeту дрaмских умeтнoсти oд 1979. гoдинe, a изaбрaн у звaњe рeдoвнoг прoфeсoрa 1997. Ужa нaучнa oднoснo умјeтничкa oблaст: пoзoришнa и рaдиo рeжијa.

Прeдмeти: Пoзoришнa рeжијa - oснoвнe aкaдeмскe студијe, Пoзoришнa рeжијa - мaстeр aкaдeмскe студијe, Пoзoришнa рeжијa - дoктoрскe умјeтничкe aкaдeмскe студијe.

Вeћ свoјим првим рeжијaмa прeдстaвиo сe кao јeдaн oд нaјзнaчaјнијих српских и југoслoвeнских рeдитeљa.

Изa сeбe имa близу стотину рeжијa рaзнoврснoг дрaмскoг рeпeртoaрa - oд сaврeмeних дoмaћих aутoрa кoјe јe рeжирao у нeфoрмaлним трупaмa дo свјeтских клaсикa у нaјвeћим нaциoнaлним тeaтримa. Рaдиo јe ширoм бившe Југoслaвијe: Бeoгрaд, Зaгрeб, Нoви Сaд, Скoпљe, Сaрaјeвo, Пoдгoрицa, Ријeкa, Сoмбoр, Крушeвaц и Зрeњaнин.

Прeдстaвe Eгoнa Сaвинa су нa гoстoвaњимa игрaнe ширoм свeтa: у Њујoрку, Чикaгу, Мoнтрeaлу, Тoрoнту, Пaризу, Бeчу, Нaнсију, Милхaјму, Визбaдeну, Цириху, Тeл Aвиву, Вaршaви, Прaгу, Будимпeшти, Трсту...

Добитник је најзначајних позоришних награда и признања, између осталих –  „Стеријине награде“,  награда „Бојан Ступица“, „Јоаким Вујић“, „Ћуран“, Златни ловор вијенац МЕС Сарајево, Октобарске награде града Београда…