На Фестивалу фестивала се, по други пут откако постоји ова манифестација, организује „мастер клас режије“, пројекат који води познати српски редитељ Егон Савин, професор режије на Факултету драмских уметности Београд.

Иако ове године није у потпуности заживјела идеја професора Савина - да информише младе људе који се занимају за глуму или режију о цијелом процесу оваквог будућег образовања и да их, евентуално, заинтересује за бављење позориштем, првенствено преко радионица - професор Савин каже да се ове године не држе тако замишљеног концепта, већ се више воде разговори са учесницима пројекта.

„Нажалост, ове године је нешто мање младих људи и нешто мање је њих из Требиња, већ је више гостију, људи са Фестивала који желе сазнати нешто више о различитим темама и садржајима из области позоришта, тако да и ја прилагођавам и теме и садржаје о којим говорим. Према томе, ово није радионица, јер би радионица подразумевала и неки практичан рад, који смо имали у некаквој почетној идеји, али, с обзиром на то да су се окупили разнородни учесници, од младих људи који се тек занимају за ову уметност до већ формираних глумаца и већ формираних редитеља – ми онда томе прилагођавамо и разгворе, бавећи се више, на нивоу неког мастера, питањима и проблемима наше културе и нашег позоришта, него што се бавимо првобитном замисли да се ради са искључиво младим људима“, каже професор Савин.

На питање како теку ти разговори, професор Савин објашњава да се и из разговора учи, јер он пуне четири деценије ради као професор и од њега се доста може научити, иако је то, како каже, мањи дио његове умјетничке активности.

„Ја сам активни редитељ пуних четрдесет година, имам стотину представа иза себе, радио сам широм земље у различитима позориштима и различитим моделима театара, од приватних позоришта и неформалних трупа, до великих институција и националних позоришта, тако да ми није проблем да отворимо било коју тему везану за театар, и не само за театар, него уопште за културну политику, али се ипак, као основне теме, држим онога што се односи на процес рада редитеља са глумцем и глумца са редитељем.

Дакле, та интеракција глумца и редитеља остаје централна тема ових разговора, јер ја видим да је то оно што понајвише и занима људе који су присутни“, објашњава даље Савин.

Напомињући да јесте чињеница да овај пројекат није замишљен на овакав начин, професор Савин објашњава да постоји много тема о којим се може продискутовати и које се могу анализирати и развијати на овим окупљањима.

„То су теме које почињу мојим анализама представа изведених претходне вечери и анализама глумачко-редитељског поступка, а пошто су на овим разговорима присутни људи,  актери из тих представа, и њих саме занимају моје анализе.

Те анализе онда ја употребљавам више као материјал за разговоре и за доношење неких општих закључака о томе шта је заправо савремена глума и режија и шта се очекује у овом савременом свету, који су проблеми на које позоришта нужно наилазе.

Наиме, ми живимо у крајње измењеном моделу позоришта, с обзиром да је овај модел, у ствари, социјалистички модел, а ми живимо у капиталистичком времену, јер данас тржиште одлучује о томе шта је позориште, па сам ја поносан на једну своју мисао коју сам овде изговорио – да више нема разлике између аматерског и професионалног позоришта, зато што професионална позоришта постају аматерска“, објашњава даље професор Савин.

Тврди да фестивале не треба карактерисати као добре и лоше, већ су они, уствари, један пресјек стања, тако да је требињски Фестивал, „ у информативном смислу необично значајан“, јер нема свога селектора, него свака средина шаље ону представу која је код њих најбоља.

Ипак, сматра да би било пожељно да се фестивал не сведе само на приказивање представа и давања кратих коментара послије њих, већ да се уведе више разговора и сусрета учесника Фестивала са компетентним људима, попут чланова Савјета и еменинтних стручњака, сваког у својој области, што укључује и радионице које би могле да буду од јутра до мрака, али и касно ноћу.

„Требиње за то има потенцијала, има сјајну зграду Културног центра, али би требало уложити додатна средства да људи бораве на Фестивалу све време и сви учесници, да се ту дешава цео низ радионица, а не само моја радионица, јер већ међу члановима Савета фестивала и Уметничког већа Фестивала постоје стручњаци који би могли да држе разноразне радионице.

Дакле, Фестивал је значајан, Фестивал је одличан, али би га требало проширити“, закључује Савин.

Признаје да, осим Фестивала фестивала, овога љета нема других професионалних активности, јер, како каже, он љети одмара, иако пуне четири деценије, уствари, ради без престанка.

„Није било ни једне сезоне, изузев кад сам био у армији, да нисам режирао, тако да ће моја прва следећа представа бити у Народном позоришту у Нишу, а после тога идем у Скопље, па Југословенско драмско позориште у Београду, а након тога и позориште у Будимпешти. Дакле, предвиђам да ћу у наредној сезони урадити четири режије, а крећем – с јесени“, додаје на крају разговора Егон Савин.