„Отац“ италијанске комедије, реформатор comedie dell arte, како тврде теоретичари позоришне уметности, био је слуга двају принципа: реализма и моралности.

Нека нам буде допуштено да размотримо ту Голдонијеву „поетику“.

Приредио: Владимир Путник, редитељ и театролог

Као разуман и одмерен човек, предложио је глумцима comedie dell arte „Да видимо мало колико се пристојног, препознатљивог, људског може унети у ту збрку о којој ваше маске трабуњану, да видимо да ли се под кожом тих ваших маски могу назрети ликови који одговарају крштеним особама“.

Голдони, дакле, није кренуо од живота према театру, него од театра према животу. А чињеница да је хтео тако дискретно живот унети на позорницу, открива опрезно племениту, складну, оптимистичку – а самим тим и АНТИРЕАЛИСТИЧКУ намеру. Јер не треба заборавити, сваки реализам увек завршава песимизмом а Голдонију је на овом свету добро и такозвану стварност доживљава као раздрагану вреву! Даље, код Голдонија се не може говорити ни о сатиричности него о благој иронији. Његове груди не дрхте бесом једног Аристофана, нити је икад осетио мржњу Тартифовог аутора. Зато код њега не налазимо снагу него ЉУПКОСТ.

У предговору КРЧМАРИЦИ Голдони се усуђује тврдити да је комедију написао да би „учинио мрским карактер заводничких сирена“! Па добро, нека публика која Мирандолину гледа скоро три века, процени да ли је она баш „мрзак“ лик ?! Пре се чини да је лик достојан обожавања! Крчмарица је апологија једне од најсјајнијих кокета које су се икада појавиле на позорници! Када на крају изјави да се преобратила – то ни психолошки ни морално не звучи убедљиво.

Не може се према томе, ни о претераном моралу говорити када је реч о Голдонију! Можда о исправности и грађанској разборитости! Његов дух окренут је земаљском животу, не божанској него људској комедији!

ДВА РЕДИТЕЉСКА ЧИТАЊА „Слуге двају господара“

Двоумећи се дали правити представу која ће ићи у правцу друштвене ангажованости, са асоцијацијама на актуелно стање (година је 2012) редитељ Борис Љијешевић, режирајући „Слугу двају господара“ за будвански фестивал а у копродукцији СНП-а из Новог Сада и Народног позоришта „Тоша Јовановић из Зрењанина – одлучио је да проникне у мотиве Голдонија док је писао ову комедију. Тако је дошао до закључка да велики комедиограф 18. века и велики критичар свога доба, у овој комедији ништа не критикује већ је она апологија глумачке игре!

Несвакидашња поставка „Слуге двају господара“ италијанског редитеља Андреа Паћотија у Народном позоришту у Ужицу – преноси Голдонијеву причу у данашњу Србију (година је 2007.) и та адаптација Јована Ћирилова ово дело претвара у сурову и ироничну комедију о профиту и двострукој игри.

Са нестрпљењем се очекује неко ново читање Голдонијевог „Слуге“ које би остварило тровековни сан комедиографа да публици пружи спектакл маште, колорита и заноса глумачке игре!