Промоција монографије „Велики филмски знак – Велимир Бата Живојиновић“ (1933 – 2016), посвећена овом највећем умјетнику српског и југословенског глумишта, аутора Божидара Зечевића, засигурно је била до сада најзанимљивији дио пратећег програма Фестивала фестивала.

О Батиној харизми, његовој вансеријској глумачкој популарности у бившој Југославији и у свијету, али и о његовој социјалној интелигенцији и спремности да помогне другоме, са великим емоцијама је говорио аутор монографије Божидар Зечевић.

Он је казао да је ово дјело, осим што је монографија, са друге стране и студија о глумцу и времену, како глумац живи у времену и како је Бата Живојиновић, као неколицина свјетских глумаца, постао знаком свога времена.

Почевши причу о Велимиру Бати Живојиновићу сопственим боравком у Кини, гдје је и сам, као многопоштовани научни радник могао остати да живи и ради, Зечевић је подсјетио да је Бата Живојиновић био и остао највећа појава у српском филму, тим прије што су његове улоге драстично повећавале број гледалаца у југословенским биоскопима, али и широм свијета, нарочито у Кини.

„Имао је најмање 350 филмова, а ако рачунате у једну филмографску јединицу сваку серију, онда се тај број пење на преко хиљаду. Када се томе дода колико га је гледалаца обожавало у бившој Југославији, а тек у многољудној Кини, онда можете сагледати величину тога глумца“, казао је Зечевић.

Он је изнио и податак да се Бата Живојиновић „једва“ уписао на Академију драмских уметности у Београду, у класи најчувенијег педагога ове образовне установе, професора Јосипа Кулунџића, нагласивши да је наш ванвременски глумац остварио каријеру у којој је у једној години снимао 17 филмова, 17 пута се селио у 17 разних мјеста, од Словеније до Македоније, возећи се искључиво у своме старом „опелу“ и на снимање долазио први.

„Нема глумца који је умио да прочита сценарио тако добро као он, а само га једном прочита. Њему је требао само један разговор са редитељем, договоре се о свему и све је завршено. Када на снимање дође послије шест мјесеци и сви га питају о сценарију и кадровима – он све зна, спреман је истог секунда као да се враћа у један метафизички свијет који је њему у глави и у коме је он живио“, навео је Зечевић, подсјетивши да Бата никада није одбијао улоге, јер је то обећање дао своме професору, који га је сматрао неталентованим.

Напомињући да је у вријеме Батиног студирања шестица била оцјена којом се џентлменски студентима даје до знања да нису за тај студиј, Зечевић каже да је Батин професор Јосип Кулунџић својим асистентима сугерисао „да се Живојиновић склони, јер није за глуму“, али је овај клекнуо пред професора и рекао му да не зна шта да ради без глуме.

„Убиједи он Јоцу Кулунџића да му да седмицу, а овај му каже – добро, идеш још једну годину, а ако завршиш ово и постанеш глумац, ти ћеш бити један од оних глумаца који мора да прихвати сваку понуду, ти ћеш морати да играш све што ти дају. Дај ми за то реч, рекао је он и Бата му је дао реч. Од тог тренутка до краја живота Велимир Бата Живојиновић није одбио ниједну улогу, чак ни ону која није била глумачка, него је била организациона, па се говорило – поведи Бату на преговоре о парама, па ћеш имати велику помоћ. Он је био мађионичар да буџет филма увећа за дупло или више пута него је предвиђено“, испричао је Зечевић.

Иако Велимир Бата Живојиновић у позоришту није дао велике улоге, Зечевић је, каже, ипак желио да на требињском Фестивалу фестивала промовише књигу о Бати.

Говорио је и о скромности овог великог глумца који ни у вријеме своје највеће славе није био горд, већ је припадао реду социјално најодговорнијих јунака српског филм. То је, како каже, примијетио и Добрица Ћосић, чији је цитат о величини овог барда српског глумишта ставио и на корице ове монографије, одмах поред цитата режисера Вељка Булајића, који га је открио и у бајковитим партизанским филмовима створио од њега архетип народног јунака.

„Када узмете све што је Бата играо, и добро и лоше, можете сагледати цијело вријеме друге Југославије: кроз појаву и дјело Бате Живојиновића можете видјети један велики филмски знак, знак за оно што је та цијела земља значила. Ко би се усудио да напише историју Титове Југославије, и то кроз један лик, углавном фикционалан, али кроз лик који располаже својом фотогенијом, кроз Батин би лик могао можда да напише најбољу историју тог времена. Све је ту, нема ниједне ствари која би се могла додати и одузети. Он представља и Марка и Милоша, и све наше епске јунаке кроз своје улоге у партизанској бајци, коју је он и створио, заједно са Валтером, Шибом Крвавцем и другима“, рекао је Зечевић, напоменувши да је Бата Живојиновић имао и ликове антихероја, попут мајора код Ђорђа Кадијевића, човјека из власти у филму „Живот је леп“, а два пута је играо самог ђавола...

БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ, ОТМЈЕНА ПОЈАВА У НАШОЈ КУЛТУРИ

Театролог Милован Здравковић је, говорећи о животу и дјелу самог аутора, Божидара Зечевића, навео да је у питању „отмена појава у нашој култури“,али и „покретна енциклопедија у сваком погледу“.

„Он је студиозни аналитичар, један интелектуалац који врло озбиљно и промишљено прилази сваком проблему, гдје се види његова аналитичност и осмислена освјешћеност, а све што ради - тако ради. Он је покретна енциклопедија у сваком погледу, а то се потврдило и ових вечери у којима смо овдје били, у његовим уводним напоменама, па чак иде до тога да познаје различите детаље“, навео је Здравковић.

Каже да аутор има класично образовање, да је завршио драматургију, али се његова креативност није задовољила тиме, па је своје формално образовање импозантно надоградио.

„Примјера ради, он је филмолог, али је у оквиру тога и историчар, и критичар, документариста, а када вам о свим знањима која у себи има Зечевић прича – имате утисак да чита са оне машине коју новинари називају идиотом, а он, у ствари, памти све, у детаље. Он са својим „каменим“ ликом прича, а да, при томе, не прави грешке и то о свему као да зна све, пишући и дан данас различите врсте критика, различите драме, бави се образовањем младих људи, али се и сам надограђује, почев одавде, па преко Америке, одакле је донио доста документарних филмова, па све до Кине. Осим свега, он је и друштвено активан, у различитим филмским и драмским асоцијацијама и удружењима, а и добитник је разних националних награда, попут Вукове награде, Златног беочуга и других награда за општи допринос у култури, затим је и руководилац, организатор и у свему што ради и што је радио – радио је бриљантно“, казао је Здравковић.

Он се није освртао на садржај књиге, напоменувши да је у питању квалитетно и студиозно урађено дјело, подијељено у пет одјељака, са рецензијом коју су урадила два рецензента, биографијом аутора, прегледом филмова и прегледом осталих дијелова, те импресумом, у коме су наведени сви сарадници...