Живети је - с орловима ратовати,

 писати је на страшни суд себе сам изводити“

 

Ова Ибзенова посвета једном пријатељу, може се, мирне душе, применити на великана шведске књижевности, рођеног пре 170 година.

Приредио: Владимир Путник, редитељ и театролог

Глумац са толиком тремом да је једва говорио на позорници, на срећу пропали хирург, стручњак за кинески језик, новинар, сликар и шта све не још – Аугуст Стриндберг био је раздиран унутрашњим демонима, пореклом кога се стидео, неуспешним браковима па и покушајем самоубиства.

Крик узнемирене душе изразио је у прозној и стихованој верзији „ГОСПОДАРА ОЛАФА“, у којој је ропство људског духа приказао као производ суровог друштва и мушкарчевог непријатеља –жене, па била она мајка, супруга или љубавница!  То исто друштво му се одмах осветило назвавши га „неуротичним циником“!

 Норвешки писац и критичар Хелге Крог, у свом есеју, анализирао је механизме одбране тог „узорног грађанског друштва“ од напада радикалних писаца као што су Стриндберг, Ибзен, Бајрон и други. Он каже:

„У почетку ти бунтовници бивају прећутани, отписани слегањем рамена! Када то не успе, долази фаза у којој се не бирају средства да се писац сломије: извртање чињеница, шиканирање, оговарање, економски притисци, заплене, чак и затвор. То може да потраје и тридесетак година, а то је уствари период тријумфа дотичног писца! Он тада ствара, он стиче име! Када 'узорно друштво' примети да иза имена писца сада стоје углед, новац и утицај – оно мења тактику, јер би провлачење писца кроз блато сада деловало као реклама. Зато га једноставно усвајају, боље рећи „усисавају“ и ако нису могли да га угуше стиском руку око врата – сада га гуше загрљајем. Више се не говори о пишчевим екстремним намерама и сумњивим тенденцијама већ о – естетици!  Упућују му се аплаузи, позоришта га играју, издају се његова популарна издања, итд. И кад се каже за једног писца да се коначно пробио, то онда најчешће значи да је разоружан, неутралисан, безопасан по  'узорно друштво' и сада спреман да се употреби против неког младог бунтовног и радикалног писца!“

Свака сличност са садашњим књижевним приликама је злурадо – намерна!