Двије занимљиве књиге о позоришту и позоришном стварању, аутора проф. др Луке Кецмана, промовисане су треће фестивалске вечери, а писане су прошле године – „Благо оном ко зна да не зна а хоће да зна“ и „Увод у драмско позориште“.

Обје књиге, како је рекао модератор Брано Дурсун, на интересантан начин обухватају стручну, научну, критичарску и педагошку активност професора Кецмана, гдје прва подразумијева раније објављиване текстове, а неки су у књизи по први пут, док ће друга књига добро доћи у процесу образовања позоришних радника, са којим професор и сам ради.

Проф. др Лука Кецман је, говорећи о своја два дјела, кренуо од Петра Кочића, за кога тврди да су на његовој савршеној реченици израсли и Иво Андрић, Бранко Ћопић и Меша Селимовић.

Петар Кочић је једини књижевник чија је свака написана реченица изговорена са позоришне сцене, иако је на почетку писао нешто мало поезије и то неуспјешно. Онда је кренула чувена проза и чувени 'Јазавац пред судом', 'Суданија' која је у прозном облику, али ју је имао намјеру драматизовати, и што је најзанимљивије, сва његова дјела су се играла. Сматрам да је то тако због његовог језика, његове врло драмске и глаголске реченице у којој постоји радња и она је врло прецизно генерисана“, рекао је професор Кецман, цитирајући чувену Исидору Секулић, која је својевремено казала да, када би могла да бира којим ће језиком говорити – одабрала би кочићевски језик.

Кецман се у првој књизи, како каже, обраћа свима онима који желе сазнати нешто више и нешто другачије о познатим драмским писцима, па је нека њихова дјела поредио једне са другим, ради бољег схватања и дјела и писаца, односно, ради научног сагледавања.

У овој су књизи садржани моји текстови, прије свега, научног карактера, у којим се говори о европским оквирима Кочићевих дјела, али и о упоредној анализи 'Дјелидбе' Скендера Куленовића и 'Родољубаца' Јована Стерије Поповића, о Бранку Ћопићу који тек треба да се ишчитава на један посебно другачији начин, који је такође једнако присутан у позоришту као што је то случај са три претходно поменута аутора, али и још неки текстови који су критичког и есејистичког карактера и они чине ти хрестоматију“, наводи професор Кецман.

Друга књига „Увод у драмско позориште“ је, како каже, направљена тако да заправо буде књига за младе људе који тек улазе у позоришни свијет.

То је, прије свега, књига за студенте академија умјетности, али и за оне који су већ у позоришту, а имају нешто мало другачије мишљење о томе како треба да се ради у позоришту. Дакле, ја се бавим оним што се зове – ко је први аутор, да се зна да је то ипак драмски писац, а након њега слиједи редитељ, глумци и сви остали сарадници“, објашњава професор Кецман.

Професор др Зоран Ђерић је, промовишући дјела професора Кецмана, казао да је ријеч о двије различите књиге, јер су у првој сабрана његова театролошка истраживања и прикази књига, а друга је промишљање о томе шта је драмско позориште, односно, шта је суштина онога што је драмско.

Аутор се у првој књизи бави компарацијама између двије различите теме из различитих времена, као што су Стеријини „Родољупци“ и „Дјелидба“ Скендера Куленовића, упозоравајући нас како се неке теме враћају послије стотину и више година. Он затим има и једну занимљиву студију о пољским писцима на сцени Републике Српске, као и истраживања различитих аутора, којима се, стицајем околности, бавио. Истраживао је и везу Гогоља и Нушића, а кроз такве компарације долазимо и до искустава шта је од појединих писаца утицало на друге писце, које су се теме преносиле из једног времена у друго, из једног народа у други и на тај начин постајале домаће“, анализирао је професор Ђерић.

Говорећи о другој књизи као о својеврсном приручнику који би сваки студент драмске академије морао имати, професор Ђерић каже да Кецман одговара на питања – шта је драмско позориште, односно шта је суштина онога што је драмско.

Кецманов акценат је на тексту, који се данас, нажалост, заборавља и често се представе праве а да се удаље од текста, или се чак аутор ни не помиње, тако да многе представе данас нису више драмске, него, како их популарно зову, постдрамске, управо због покушаја да се опише шта се то на сцени дешава. Аутор нас зато враћа на почетак, тамо где почињу приче, на драму, на сукобе, на потребу за писцем, ликовима и говори доста поједностављено и острашћено о томе шта је то драма, како се она данас треба читати и постављати на сцени“, истакао је Ђерић.

Књигу је препоручио свима које интересује позориште као нека врста путоказа - шта и како гледати позориште данас.

Професор Кецман је након промоције поклонио све своје књиге које је са собом донио у Требиње, нагласивши да их не жели продавати.