Разговори послије представе: „ДРАГА ЈЕЛЕНА СЕРГЕЈЕВНА“

Божидар Зечевић, водитељ разговора

Један изванредан, слојевит текст, који је послужио као предтекст за авантуру аматера из Мојковца. Први недостатак је поманкање добре дикције и артикулације говора, нисам успио да дођем до сваке ријечи која ме интересовала, што је ствар артикулације сценског говора, која није била на висини текста. Друга ствар која ми је сметала је слаба освјетљеност текста, из првог реда се не види шта се догађа у позоришту. Рок музика у овој драми има своје мјесто, јер је он пореметио свијест совјетског човјека.

Драган Копривица, редитељ

Млади људи из Мојковца су одбранили статус драмског аматеризма Црне Горе. Честитам што су велики текст, као прави професионалци, савладали до посљедње ријечи, а сат и 25 минута жестоких реплика на сцени је огроман напор. Поставља се питање зашто су тек након 25 минута дуже експозиције имали заплет. Можда је то данак неискуству, први дио експозиције је могао бити штрихован, како би се добило на динамици. Засметала ми је и америчка музика на текст који је могла пратити руска музика. Један кохерентан ансамбл, жестоке детаље представе су надахнуто урадили, било је катарзичног момента који је био врхунац цијеле представе, што показује да стасава генерација добрих младих људи у црногорском драмском аматеризму.

Лука Кецман, театролог

Сцена је подијељена на три простора, за један знамо а остала два не знамо. Свјетло је каснило, пуно је мрака било у једном дијелу и тај мрак је допринио да нешто остане неразјашњено. Публика није видјела у појединим моментима о чему се ради и због тога је држана у погрешној заблуди. То су ствари које не смију да остану нејасне, публика мора да зна експлицитно о чему се ради. Није јасно ни каква је Јелена Сергејевна по карактеру. Поступком освјетљавања и затамљења су покушали да помогну ансамблу, јер да је било потпуно освјетљење - сви глумци би морали да играју све вријеме. То није лоше, али су се често јављали из мрака, па није било јасно да ли је ту јединствен простор или не, да ли касни или не касни свјетло. Видјели смо у појединим моментима изванредне односе, али и момементе кад је, просто, глумац остао без рјешења. Редитељ мора ријешити мизансцен, јер је тада разријешена представа, а свака кретња од једне до друге тачке мора бити потпуно оправдана. Очигледно је да су аматери из Мојковца радили на озбиљном тексту, а ниједна представа није никада завршена, што се тиче режије и игре, па имају простора да коригују неке ствари.

Игор Сврдлин, глумац аматер

Криктичка расправа на округлим столовима након представа је добра, али није добро што је почела тек ноћас. Ниједна представа ове године није изванредна, како су неке оцијењене предходних ноћи. Ако је све сјајно, изванредно и „профи“, и ако се из вечери у вечери говори како је свака представа све боља, Фестивал фестивал ће ићи на доље.

Слободан Вујовић, координатор Умјетничког савјета

У Требињу се не играју црногорске, србијанске, хрватске представе... него, стицајем околности, најбоље представе из Црне Горе, Хрватске, Србије итд. Тако на све гледа Савјет Фестивала фестивала и требињска публика. Тако смо замислили Фестивал фестивала и тако се реализује. Ово је једини фестивал на коме жири није по кључу него по квалитету свог стваралачког и оцјењивачког рада, свијести, савјести и поштења. Овдје није жири навијачког карактера који потиче из „тога и тога“ краја. Он искључиво потиче из умјетности и то је постулат који се поштује, а тако поштује и све учеснике Фестивала фестивала.