Божидар Зечевић, водитељ разговора

Видио сам многе инсценације овог текста Карла Голдонија, Голдони се може играти на све могуће начине. Слажем се да се може играти  и као панк опера, а једна ствар коју  његов дух и насљеђе не подноси је субверзија. Он је све само није субверзиван. Ваша представа је прављена са великом дозом субверзивности у односу на ово вријеме и околности и не видим какве то везе има са Голдонијевим текстом. Нисам видио везу између свега у комаду и панк опере, осим што је она на сцени. Све је изложено у великом миксу и поставља се питање у којој мјери је та субверзија ишла заједно са Голдонијевим текстом, који је као основ.

Владимир Путник, редитељ

Ово је адаптација која је отишла у редитељски жељеном правцу врло интересантно. Прича је спој панка и  једне играрије. Чуо сам мишљење да се мало коси са панк филозофијом, јер панкери не теже да се допадну публици.

Игор Сврдлин, глумац аматер

Честитам „анархистима“. Гледао сам претпремијеру и у односу на то ово је велики искорак и требињски глумци су се изборили са свим промјенама и невољама који су их снашле. Глумачки на веома високом нивоу, а и даље имам неке нејасноће. Поносам сам што живим у граду који има кохерентно позориште и ансамбл који је конкурентан на Фестивалу фестивала. Успјели су да увредљиво негирају класику, иако је требало да се још радикалније иде  ка естетици ружног и да панк буде и бескопромиснији.

Драган Копривица, редитеља

Представа заслужује велике критике. Требињци нису имали право да назову представу „Један слуга а два господара“, морали су рећи - по Голдонијевим мотивима или слично..., јер то није та представа. Она је конгломерат жеља у којој је редитељ покушао да анимира младе људе њима блиским садржајима које ће они добро играти и они су то добро играли. Покушао је приближавање савременом тренутку, али никаква оправдања преко панка или других покрета на могу оправдати чињеницу да је представа организам за себе, сад, у овом тренутку. Дивне су ствари што је младим глумцима дао могућност да се открију, али је представа слаба. Дошли су млади људи, редитељ се морао прилагођавати њиховим талентима и направио се неки конгломерат који није добар. Представа некад успије, некад не. Највише ме обрадовала појава младих људи из којих је редитељ извукао све што се могло, али која је претрпјела данак доласка младих генерација. Трансформација у женске ликове била је толико пластична да је то било лијепо.

Слободан Вујовић, координатор Умјетничког савјета Фестивала фестивала

Захваљујем се свима који су учествовали у овом Фестивалу. Требињска публика је заслужила велики аплауз од стране учесника, јер су ријетке оваке посјете као  у Требињу, сваку вече је дворана била пуна. Толика посјећеност и заинтересованост за позориште није нигдје забиљежена. Зхаваљујем се и управи Града Требиња која је пружила све могућности како би Фестивал и ове године успио. Желим да се захвалим и студентима и професорима Драмског одсјека Академије умјетности из Приштине, са сједиштем у Косовској Митровици, чији је долазак био велики допринос овогодишњем Фестивалу фестивала.