Божидар Зечевић, водитељ разговора

Занимљива представа и приступ актуелној теми која погађа све балканске земље, нарочито на мигрантској рути. Једна од првих земаља на удару је и Сјеверна Македонија. Интересантно је да је таква тема занимала младе људе из Сјеверне Македоније, да се баве тиме. Позабавили су се судбинама и психологијама људи који не припадају њиховом поднебљу. Представа траје тачно колико може да издржи, да порука пређе рампу и да заживи.

Милован Здравковић, театролог

Успјели су да пошаљу поруку овог времена,  да публику увуку у емпатију и да пређу рампу. Похвалио бих ефекте, а и музика је добра. Кратко, ефикасно, нису дужили, имали су мјеру.

Трајко Кацаров, драматург

Ово је био сценски ријалитет рађен по једној основи. Не може позориште да буде као и живот, а текст по коме је рађен комад се завршава тек кад публика изађе из позоришта. Ово што су млади из Сјеверне Македоније направили је представа која не пресликава живот. Они су нашли боју представе, направили су црну основу, али на тој основи доминира црвена. Свјетло је било мало лоше, што није замјерка, али је било у функцији представе, да мало више предскаже него што се дешава на сцени.  Редитељ је драматуршки направио велику ствар на самом почетку - почео је са штимунг акордом, ишао узлазном линијом и све направио тачно, прецизно и кратко, да би брзо стигао на крај са сабирном сценом, коју многи редитељи заборављају.  Да је редитељ додао још нешто, била би неиздржива хоризонтала. Тему је свео на неколико појава.

Драган Копривица, редитељ

Аматери из Сјеверне Македоније на најљепши начин употпуњавају мозаик богатства  различитости на Фестивалу фестивала. Оно што је посебно обојило ову представу је радост позоришне игре. Највише ми се свидјела прва и посљедња сцена, а на крају је заблистао симбол чоколаде - као задовољење дјетета. Она је моћан и метафорично сјајно нађен симбол  и цијеле представе, којим је остварење добило на дубини.

Лука Кецман, театролог

Честитам младима из Сјеверне Македоније јер су се ухватили посла да испричају причу на коју ни политичари данас немају одговор. Вријеме и историја нешто или потврди или демантује, а њихов потез је храбар и пристоји младим људима да истражују. Нисам још чуо да се неко хватао у коштац са овом проблематиком, посебно у позоришном смислу. За сваку представу мора постојати оквир, почетак, крај и оно што доминира. Крај представе је чоколада, која је, заправо, симбол оних ослободилаца који доносе потлаченима чоколаду у свим ратовима, великодушно је дијелећи дјеци као знак среће. На крају, они се претворе у тихог окупатора који није срећа, него несрећа. Неке приче које су покушали да испричају су допрле до публике, а неке су остале иза рампе.

Игор Сврдлин, глумац аматер

Тема је врло актуелна. Представа је имала је катарзични, „чоколадни“, крај, а он би био још јачи да се избјегао „imagine“, који личи на клише. Катарза је постојала, која је, наравно, индивудуална.