Најтеже се упознати са онима које, у ствари, знаш. Један по један, у Радио Требиње, пристизали су чланови ансамбла домаћина, Градског позоришта Требиње, Зоран, Жељко и на крају Дарко, право из Ибијевог ћошета. Посљедњи такмичарски фестивалски дан резервисан је за представу требињског ансамбла „Један слуга а два господара, коју је према тексту Карла Голдонија, адаптирао и режирао Жељко Милошевић.

Ријеч је о комедији дел арте, те једном новом модерном игрању! Иза њих је три мјесеца турбулентног рада праћеног бројним измјенама и премјештањима! Већ се исплатило, на „Федри“ у Бугојну проглашени су за најбољу представу по оцјени жирија публике, добили су награду за најбољу оригиналну музику и награду за најбољу мушку улогу.

ЖЕЉКО МИЛОШЕВИЋ, адаптација и режија

„Ову представу играли смо недавно у Бугојну и то у новом саставу. Почели смо је радити са седам људи, а завршили је са пет, али мислим да овај комад, у суштини није ништа изгубио. По свему ономе што смо чули на „Федри“ о нашем остварењу, можемо рећи да смо урадили доста добар посао. С обзиром да је крај фестивала, видјели смо сва остварења, па можемо рећи да је наша представа апсолутно конкурентна. Оно што је мени драго јесте да смо овај комад радили на неким новим постулатима, на нечему што се дешава у великим срединама и што нам долази са Запада, то је неко ново позориште, што се дешава паралелно са постдрамским театром.

То је театар хаоса, који одсликава данашње друштво и све оно у чему се ми данас налазимо. Ми смо покушали да направимо представу у којој причамо о позоришту исмијавајући га, уз то говорећи колико га волимо“.

ПРИРЕДБА У ТЕАТРУ

„Ми ову представу називамо приредбом. Можда то мало деструктивно звучи за позориште али ми намјерно употребљавамо тај израз јер ми смо спојили панк концерт и позоришну представу. Панкери су урадили позоришну представу, играју је за своје госте, а имамо и обраћања публици и све те елементе које сада нећемо да откривамо. Једноставно треба да се види шта се у представи дешава! Драго ми је да је наша прича у представи препозната. Ако је препозната у Бугојну, не видим зашто не би била и у Требињу. Дакле, најважније је да тај хаос који смо ми правили није хаос неразумијевања него је то хаос у коме само треба мало више концентрације и пажње да се испрате све те приче. Па нека Требиње буде међу првим мањим срединама у којима се дешава један овакав савремени театар“.

ДАРКО КУРТОВИЋ, слуга Адам

На фестивалу у „Федри“ Дарко је добио награду за најбољу главну мушку улогу. Рад на овој представи је био турбулентан.

„Било је ту неких глумаца који су били са нама, из неких разлога морали су да напусте пројекат, па су нас оставили у проблему. Морали смо то да ријешимо, а рјешавали смо све у ходу. Били смо заузети и играњем на фестивалима и учешћем на радионицама, али смо се потрудили да представу, колико смо могли, урадимо како треба. Колико смо у томе успјели, видјеће публика вечерас на фестивалу. Надам се да јесмо!

Играли смо у овој постави два,три пута, тако да се надам да ћемо и вечерас дати све од себе, јер је на нама велика одговорност.

У представи смо, од оног првог играња које је било интерно, промијенили доста тога. Прво - што са нама није иста екипа, промијенили су се људи, аутоматски је друга енергија, други су односи. Мислим да смо представу убрзали, избацили смо неке дијелове које смо, можда, неоправдано дуже играли него што је требало. Радили смо на повезивању тих сцена, убрзавању темпа, јер је ово комад који се игра као дел арте комедија, али није то него је панк комедија, на неки наш начин. Требало је доста енергије која нам је потребна и за играње, посебно што имамо и сонгове које пјевамо. Ти сонгови су ауторски, Божидар Бобо Вучур их је радио, за шта је и добио награду на „Федри“. Ја ћу се похвалити да сам их отпјевао, све, и да сви пјевамо на представи, колико се може. А, ми смо бенд „Дефицит мозга“ који за публику игра и представе јер не може да се само свира и да се живи од панка, мора мало и да кренемо са позориштем.

Од играња до играња,а имали смо их само неколико, мислим да представа расте и да смо имали још бар два,три - сматрам да би били много ефектнији. Али ми ћемо тај недостатак играња вечерас надокнадити својом енергијом и хтијењем да се покажемо публици и гледаоцима не подилазећи им“.

НЕПРЕСУШНА ЉУБАВ И СТРАСТ ЗА ПОЗОРИШТЕ

„Живим за позориште, има та нека страст. То су препознали и на „Федри“, ту моју посвећеност позоришту. Нешто што морам поменути јесте да смо добили награду публике у Бугојну. Куриозитет је да смо од седам представа ми имали највише публике. Ми смо се пријатно изненадили, било је као на домаћем терену, за нашу предсатву продато је највише улазница, јер се код њих улаз наплаћује. Био је сјајан пријем и од публике и жирија публике“.

ЗОРАН ЈАКШИЋ, Евица

„Како мушкарац игра жену, то је питање које су ми, до сада, неколико пута постављали. Ја сам већ дуго у позоришном аматеризму, имао сам једну велику паузу, и послије ње прва улога - жена. Мало проблематично, на самом почетку, али уз помоћ колега и редитеља кренули смо лагано, опуштено, да се играмо. Послије неколико проба радили смо напорно. Срећом имам доста жена у породици, познајем их, а гледао сам и како се понашају жене и на улици, па сам покушавао да уђем у суштину женских осјећања - шта Евица осјећа, ко је она, зашто је она ту?!!

Најкраће речено, занимљиво!

И колега Митар, који је уписао Академију драмских умјетности, у представи игра жену. Од стране стручњака у Бугојну смо оцијењени јако добро. Оно што је битно јесте да смо опуштени и да је представа смијешна. Покушавамо да будемо смијешни и да кроз тај хумор нешто и поручимо - наш став који је против онога о чему ми причамо.

То све је Жељко укомпоновао у сликовни и музичко-сценски језик, тако да ће, претпостављам, нашој публици бити потпуно јасно шта смо хтјели да кажемо.

Евица је дјевојка коју, нажалост, можемо да видимо, послије поноћи, на улицама нашег града или било ког другог града у данашње вријеме. Она се кроз ту своју жељу да буде призната, и да уђе у тај круг људи коме уопште не припада, ни по интелекту ни по изгледу, не сналази. Она је једна каћиперка која покушава да се додвори и уђе у неку лошу причу, одаје се свим пороцима које данашњица носи“.

Па, уживајте посљедње фестивалске вечери у глумачким остварењима и панк музици! Да нас, првенствено, забави Дефицит мозга!