Играју:

Хелена Микас, Луција Јупек, Јелена-Хелена Кнежевић, Катарина Шанго, Корина Ђинђић

 

Израда сценских реквизита: Маријан Поповић, израда костима: Рада Сантини, обликовање свјетла и избор музике: Мирко Ђинђић, фризуре и шминка: Јоска Мајица.

/трајање представе: 40 мин/

О ПРЕДСТАВИ

Ради се о визуализацији предлошка за позоришну игру или упризорењу архаичне поеме Љубе Стипишића Делмате (1938-2011.), композитора, пјесника, мелографа, диригента, сликара и сакупљача народног блага широког спектра, који је једну од најемотивнијих својих пјесама посветио бици код Лепанта 1571. године.

Представа покушава препознати духовне саставнице поднебља, уздаха, чежње и елегије у погледу жене која испраћа, очекује, стрепи, памти и моли.

Оживљени и театрализовали фрагменти недопричане сторије повратка. У сузи. Или траг туге, усуд очаја и крик останка. Покушај поетизације неких препознатљивих свакодневности, медитеранских посебности.

Али, исто тако, и молитви, спровода и опходњи жена у црном опустјелим кршом јадранских острва, обалном мјесту и сусретишту галебова, зова бродовља и сланости суза Њих које желе, слуте и чекају.

О ПОЗОРИШТУ

„КУНТРАТА“ је основана 1981. године у Св. Филипу и Јакову, као покушај групе позоришних ентузијаста да театрализују амбијент, повијесни траг, посебности и свакодневље простора препознатог у срцу мјеста.

„Кунтрата“ тако баштини назив и повијесне призиве најфреквентније улице Св. Филипа и Јакова у којој се одувијек глумило, пјевало, веселило, туговало, сусретало или „кунтретавало“. Настојећи да буде позориште препознатљиве поетике, које увијек изненађује и остаје аутентичним умјетничким уздахом простора које инспирише.

Рекло би се да је произашло из оног духовног па и традицијског трага у којем се „кунтратавање“ може, у виртуалном неком слиједу асоцијација, препознати као сновито и мору окренуто сусретање, у којем је све речено, давно изговорено, препознато и оживљено.

Остале су само слике и меморабилије, растворени споменари, албуми и притајена сјећања. Онај модус вивенди који траје и који се подразумијева.

„Кунтрата“ је својим казалишним свједочењем хтјела управо поновно отворити „шкриње успомена“, ормаре пуне старих матрикула, дописница, писама, фотографија, молитвеника скупљених молитви и заклетви и, позоришним савременим језиком, проговорити о капљама душе које одређују жене острва, удовице помораца, нереализоване љубавнице, остарјеле усидјелице.

Носталгичан и елегичан слијед призора који, обједињени темом и дефинисани насловом, јасно одређују стање, препознају ерос, усложавају поруке тишине, утихе, плиме, звона, шум валова и вјечно свједочење луне. И онда када утихну лумини и погасе се свијеће.

У свом 38-годишњем раду „Кунтрата“ биљежи бројне наступе у Хрватској и иностранству, те заслужује посебне награде и признања.

О РЕДИТЕЉУ

Др. сц. МИРКО ЂИНЂИЋ (Св. Филип и Јаков, 1950.), утемељитељ и умјетнички водитељ Аматерске казалишне удруге „Кунтрата“, која је уз дугогодишњи рад стекла присутност у самом врху хрватског драмског аматеризма.

Завршио Факултет политичких знаности у Загребу, гдје је и магистрирао. Докторирао на Свеучилишту у Задру. Поред разних дужности и занимања, прва љубав су му ипак остале даске које живот значе.

Глумац, сценограф, костимограф, редитељ… његујући и даље баштинску потку својих представа, свраћајући пажњу на њено богатство, разноликост и вриједност.